< پیدایش 14 >

در آن زمان امرافل پادشاه بابِل، اریوک پادشاه الاسار، کَدُرلاعُمَر پادشاه عیلام و تدعال پادشاه قوئیم، 1
А кад беше Амарфал цар сенарски, Арион цар еласарски, Ходологомор цар еламски и Таргал цар гојимски,
با پادشاهان زیر وارد جنگ شدند: بارع پادشاه سدوم، برشاع پادشاه عموره، شنعاب پادشاه ادمه، شم‌ئیبر پادشاه صبوئیم، و پادشاه بالع (بالع همان صوغر است). 2
Завојеваше на Валу цара содомског, и на Варсу цара гоморског, и на Сенара цара адамског, и на Симовора цара севојимског и на цара од Валаке, која је сада Сигор.
پس پادشاهان سدوم، عموره، ادمه، صبوئیم و بالع با هم متحد شده، لشکرهای خود را در درۀ سدّیم که همان درۀ دریای مرده است، بسیج نمودند. 3
Сви се ови скупише у долини сидимској која је сада слано море.
ایشان دوازده سال زیر سلطهٔ کدرلاعمر بودند. اما در سال سیزدهم شورش نمودند و از فرمان وی سرپیچی کردند. 4
Дванаест година беху служили Ходологомору, па тринаесте године одметнуше се.
در سال چهاردهم، کدرلاعمر با پادشاهان هم‌پیمانش به این قبایل حمله برده، آنها را شکست داد: رفائی‌ها در زمین عشتروت قرنین، زوزی‌ها در هام، ایمی‌ها در دشت قریتین، 5
А четрнаесте године дође Ходологомор и цареви који беху с њим, и побише Рафаје у Астароту карнајимском и Зузеје у Аму и Омеје у пољу киријатајском,
حوری‌ها در کوه سعیر تا ایل فاران واقع در حاشیهٔ صحرا. 6
И Хореје у планини њиховој Сиру до равнице Фаранске покрај пустиње.
سپس به عین مشفاط (که بعداً قادش نامیده شد) رفتند و عمالیقی‌ها و همچنین اموری‌ها را که در حَصّون تامار ساکن بودند، شکست دادند. 7
Од туда вративши се дођоше у Ен-Миспат, који је сада Кадис, и исекоше све који живеху у земљи амаличкој, и Амореје који живеху у Асасон-Тамару.
آنگاه لشکریان پادشاهان سدوم، عموره، ادمه، صبوئیم و بالع (صوغر) بیرون آمده، در وادی سِدّیم صف‌آرایی کردند. 8
Тада изиђе цар содомски и цар гоморски и цар адамски и цар севојимски и цар од Валаке, које је сада Сигор, изађоше на њих у долину сидимску,
آنها با کدرلاعمر پادشاه عیلام، تدعال پادشاه گوییم، امرافل پادشاه بابِل، و اریوک پادشاه الاسار وارد جنگ شدند؛ چهار پادشاه علیه پنج پادشاه. 9
На Ходологомора цара еламског, и на Таргала цара гојимског, и на Амарфала цара сенарског, и на Ариоха цара еласарског, четири цара на пет.
درهٔ سدّیم پُر از چاههای قیر طبیعی بود. وقتی پادشاهان سدوم و عموره می‌گریختند، به داخل چاههای قیر افتادند، اما سه پادشاه دیگر به کوهستان فرار کردند. 10
А у долини сидимској беше много рупа из којих се вадила смола; и побеже цар содомски и цар гоморски, и онде падоше, а шта оста побеже у планину.
پس پادشاهان فاتح، شهرهای سدوم و عموره را غارت کردند و همهٔ اموال و مواد غذایی آنها را بردند. 11
И узеше све благо у Содому и Гомору и сву храну њихову, и отидоше.
آنها لوط، برادرزادهٔ ابرام را نیز که در سدوم ساکن بود، با تمام اموالش با خود بردند. 12
Узеше и Лота, синовца Аврамовог, и благо његово, и отидоше, јер живеше у Содому.
یکی از مردانی که از چنگ دشمن گریخته بود، این خبر را به ابرامِ عبرانی رساند. در این موقع ابرام در بلوطستانِ ممری اموری زندگی می‌کرد. (ممری اموری برادر اشکول و عانر بود که با ابرام همپیمان بودند.) 13
А дође један који беше утекао, те јави Авраму Јеврејину, који живеше у равни Мамрија Аморејина, брата Есхолу и брата Авнану, који беху у вери с Аврамом.
چون ابرام از اسیری برادرزاده‌اش لوط آگاهی یافت، ۳۱۸ نفر از افراد کارآزمودهٔ خود را آماده کرد و سپاه دشمن را تا دان تعقیب نمود. 14
А кад Аврам чу да му се заробио синовац, наоружа слуге своје, триста осамнаест, који се родише у његовој кући, и пође у потеру до Дана.
شبانگاه ابرام همراهان خود را به چند گروه تقسیم کرده، بر دشمن حمله برد و ایشان را تار و مار کرد و تا حوبَه که در شمالِ دمشق واقع شده است، تعقیب نمود. 15
Онде разделивши своје удари на њих ноћу са слугама својим, и разби их, и отера их до Ховала, који је на лево од Дамаска,
ابرام، برادرزاده‌اش لوط و زنان و مردانی را که اسیر شده بودند، با همهٔ اموالِ غارت شده پس گرفت. 16
И поврати све благо; поврати и Лота синовца свог с благом његовим, и жене и људе.
هنگامی که ابرام کدرلاعمر و پادشاهان همپیمان او را شکست داده، مراجعت می‌نمود، پادشاه سدوم تا درهٔ شاوه (که بعدها درهٔ پادشاه نامیده شد) به استقبال ابرام آمد. 17
А цар содомски изиђе му на сусрет кад се врати разбивши Ходологомора и цареве што беху с њим, у долину Савину, које је сада долина царева.
همچنین مِلکیصِدِق، پادشاه سالیم که کاهن خدای متعال هم بود، برای ابرام نان و شراب آورد. 18
А Мелхиседек цар салимски изнесе хлеб и вино; а он беше свештеник Бога Вишњег.
آنگاه مِلکیصِدِق، ابرام را برکت داد و چنین گفت: «مبارک باد اَبرام از جانب خدای متعال، خالق آسمان و زمین. 19
И благослови га говорећи: Благословен да је Аврам Богу Вишњем, чије је небо и земља!
و متبارک باد خدای متعال، که دشمنانت را به دستت تسلیم کرد.» سپس ابرام از غنائم جنگی، به مِلکیصِدِق ده‌یک داد. 20
И благословен да је Бог Вишњи, који предаде непријатеље твоје у руке твоје! И даде му Аврам десетак од свега.
پادشاه سدوم به ابرام گفت: «مردمِ مرا به من واگذار، ولی اموال را برای خود نگاه دار.» 21
А цар содомски рече Авраму: Дај мени људе, а благо узми себи.
ابرام در جواب گفت: «قسم به یهوه خدا، خدای متعال، خالق آسمان و زمین، 22
А Аврам рече цару содомском: Дижем руку своју ка Господу Богу Вишњем, чије је небо и земља, заклињући се:
که حتی یک سر سوزن از اموال تو را برنمی‌دارم، مبادا بگویی من ابرام را ثروتمند ساختم. 23
Ни конца ни ремена од обуће нећу узети од свега што је твоје, да не кажеш: Ја сам обогатио Аврама;
تنها چیزی که می‌پذیرم، خوراکی است که افراد من خورده‌اند؛ اما سهم عانر و اشکول و ممری را که همراه من با دشمن جنگیدند، به ایشان بده.» 24
Осим што су појели момци, и осим дела људима који су ишли са мном, Есхолу, Авнану и Мамрију, они нека узму свој део.

< پیدایش 14 >