< امثال 3 >

ای پسر من، تعلیم مرا فراموش مکن و دل تو اوامر مرا نگاه دارد، ۱ 1
Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје.
زیرا که طول ایام وسالهای حیات و سلامتی را برای تو خواهدافزود. ۲ 2
Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир.
زنهار که رحمت و راستی تو را ترک نکند. آنها را بر گردن خود ببند و بر لوح دل خودمرقوم دار. ۳ 3
Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог.
آنگاه نعمت و رضامندی نیکو، درنظر خدا و انسان خواهی یافت. ۴ 4
Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима.
به تمامی دل خود بر خداوند توکل نما و بر عقل خود تکیه مکن. ۵ 5
Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.
در همه راههای خود او را بشناس، و اوطریقهایت را راست خواهد گردانید. ۶ 6
На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје.
خویشتن را حکیم مپندار، از خداوند بترس و از بدی اجتناب نما. ۷ 7
Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла.
این برای ناف تو شفا، وبرای استخوانهایت مغز خواهد بود. ۸ 8
То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим.
از مایملک خود خداوند را تکریم نما و از نوبرهای همه محصول خویش. ۹ 9
Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог;
آنگاه انبارهای تو به وفورنعمت پر خواهد شد، و چرخشتهای تو از شیره انگور لبریز خواهد گشت. ۱۰ 10
И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих.
‌ای پسر من، تادیب خداوند را خوار مشمار، و توبیخ او را مکروه مدار. ۱۱ 11
Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово.
زیرا خداوند هر‌که را دوست داردتادیب می‌نماید، مثل پدر پسر خویش را که از اومسرور می‌باشد. ۱۲ 12
Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио.
خوشابحال کسی‌که حکمت را پیدا کند، و شخصی که فطانت را تحصیل نماید. ۱۳ 13
Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум.
زیرا که تجارت آن از تجارت نقره ومحصولش از طلای خالص نیکوتر است. ۱۴ 14
Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата.
ازلعلها گرانبهاتر است و جمیع نفایس تو با آن برابری نتواند کرد. ۱۵ 15
Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом.
به‌دست راست وی طول ایام است، و به‌دست چپش دولت و جلال. ۱۶ 16
Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава.
طریقهای وی طریقهای شادمانی است و همه راههای وی سلامتی می‌باشد. ۱۷ 17
Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне.
به جهت آنانی که او را به‌دست گیرند، درخت حیات‌است وکسی‌که به او متمسک می‌باشد خجسته است. ۱۸ 18
Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.
خداوند به حکمت خود زمین را بنیاد نهاد، و به عقل خویش آسمان را استوار نمود. ۱۹ 19
Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.
به علم او لجه‌ها منشق گردید، و افلاک شبنم رامی چکانید. ۲۰ 20
Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом.
‌ای پسر من، این چیزها از نظر تودور نشود. حکمت کامل و تمیز را نگاه دار. ۲۱ 21
Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост;
پس برای جان تو حیات، و برای گردنت زینت خواهد بود. ۲۲ 22
И биће живот души твојој и накит грлу твом.
آنگاه در راه خود به امنیت سالک خواهی شد، و پایت نخواهد لغزید. ۲۳ 23
Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи.
هنگامی که بخوابی، نخواهی ترسید و چون دراز شوی خوابت شیرین خواهد شد. ۲۴ 24
Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.
از خوف ناگهان نخواهی ترسید، و نه از خرابی شریران چون واقع شود. ۲۵ 25
Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође.
زیرا خداوند اعتماد تو خواهد بود و پای تو را از دام حفظ خواهد نمود. ۲۶ 26
Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати.
احسان را ازاهلش باز مدار، هنگامی که بجا آوردنش در قوت دست توست. ۲۷ 27
Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.
به همسایه خود مگو برو وبازگرد، و فردا به تو خواهم داد، با آنکه نزد توحاضر است. ۲۸ 28
Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш.
بر همسایه ات قصد بدی مکن، هنگامی که او نزد تو در امنیت ساکن است. ۲۹ 29
Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге.
باکسی‌که به تو بدی نکرده است، بی‌سبب مخاصمه منما. ۳۰ 30
Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло.
بر مرد ظالم حسد مبر وهیچکدام از راههایش را اختیار مکن. ۳۱ 31
Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов.
زیراکج خلقان نزد خداوند مکروهند، لیکن سر او نزدراستان است، ۳۲ 32
Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова.
لعنت خداوند بر خانه شریران است. اما مسکن عادلان را برکت می‌دهد. ۳۳ 33
Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља.
یقین که مستهزئین را استهزا می‌نماید، اما متواضعان رافیض می‌بخشد. ۳۴ 34
Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост.
حکیمان وارث جلال خواهند شد، اما احمقان خجالت را خواهند برد. ۳۵ 35
Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота.

< امثال 3 >