< اعداد 10 >

و خداوند موسی را خطاب کرده، گفت: ۱ 1
Још рече Господ Мојсију говорећи:
«برای خود دو کرنای نقره بساز، آنهارا از چرخکاری درست کن، و آنها را بجهت خواندن جماعت و کوچیدن اردو بکار ببر. ۲ 2
Начини себи две трубе од сребра, коване да буду; њима ћеш сазивати збор и заповедати да полази војска.
وچون آنها را بنوازند تمامی جماعت نزد تو به درخیمه اجتماع جمع شوند. ۳ 3
Кад обе затрубе, тада нека се скупља к теби сав збор на врата шатора од састанка.
و چون یکی رابنوازند، سروران و روسای هزاره های اسرائیل نزد تو جمع شوند. ۴ 4
А кад једна затруби, тада нека се скупљају к теби кнезови, главари од хиљада Израиљевих.
و چون تیز آهنگ بنوازیدمحله هایی که به طرف مشرق جا دارند، کوچ بکنند. ۵ 5
А кад затрубе потресајући, тада нека се креће логор који лежи према истоку.
و چون مرتبه دوم تیز آهنگ بنوازید، محله هایی که به طرف جنوب جا دارند کوچ کنند؛ بجهت کوچ دادن ایشان تیز آهنگ بنوازند. ۶ 6
А кад затрубите други пут потресајући, онда нека се креће логор који је на југу; потресајући нека се труби кад треба да пођу.
و بجهت جمع کردن جماعت بنوازید، لیکن تیزآهنگ منوازید. ۷ 7
А кад сазивате збор, трубите, али не потресајући.
«و بنی هارون کهنه، کرناها را بنوازند. این برای شما در نسلهای شما فریضه ابدی باشد. ۸ 8
А нека трубе у трубе синови Аронови свештеници; то да вам је уредба вечна од колена до колена.
وچون در زمین خود برای مقاتله با دشمنی که برشما تعدی می‌نمایند می‌روید، کرناها را تیزآهنگ بنوازید، پس به حضور یهوه خدای خودبیاد آورده خواهید شد، و از دشمنان خود نجات خواهید یافت. ۹ 9
И кад пођете на војску у земљи својој на непријатеља који удари на вас, трубите у трубе потресајући; и Господ Бог ваш опоменуће вас се, и сачуваћете се од непријатеља својих.
و در روز شادی خود و درعیدها و در اول ماه های خود کرناها را برقربانی های سوختنی و ذبایح سلامتی خودبنوازید، تا برای شما به حضور خدای شمایادگاری باشد. من یهوه خدای شما هستم.» ۱۰ 10
Тако и у дан весеља свог и на празнике своје и почетке месеца својих трубите у трубе приносећи жртве своје паљенице и жртве своје захвалне, и биће вам спомен пред Богом вашим. Ја сам Господ Бог ваш.
و واقع شد در روز بیستم ماه دوم سال دوم که ابر از بالای خیمه شهادت برداشته شد، ۱۱ 11
И у двадесети дан другог месеца друге године подиже се облак изнад шатора од сведочанства.
وبنی‌اسرائیل به مراحل خود از صحرای سینا کوچ کردند، و ابر در صحرای فاران ساکن شد، ۱۲ 12
И пођоше синови Израиљеви својим редом из пустиње Синајске, и устави се облак у пустињи Фаранској.
وایشان اول به فرمان خداوند به واسطه موسی کوچ کردند. ۱۳ 13
Тако пођоше први пут, као што Господ заповеди преко Мојсија.
و علم محله بنی یهودا، اول با افواج ایشان روانه شد، و بر فوج او نحشون بن عمیناداب بود. ۱۴ 14
И пође напред застава војске синова Јудиних у четама својим; и над војском њиховом беше Насон, син Аминадавов;
و بر فوج سبط بنی یساکار، نتنائیل بن صوغر. ۱۵ 15
А над војском племена синова Исахарових Натанаило, син Согаров;
و بر فوج سبط بنی زبولون، الیاب بن حیلون. ۱۶ 16
А над војском племена синова Завулонових Елијав, син Хелонов.
پس مسکن را پایین آوردند و بنی جرشون وبنی مراری که حاملان مسکن بودند، کوچ کردند. ۱۷ 17
И сложише шатор, па пођоше синови Гирсонови и синови Мераријеви носећи шатор.
و علم محله روبین با افواج ایشان روانه شد، و بر فوج او الیصور بن شدیئور بود. ۱۸ 18
Потом пође застава војске синова Рувимових, а над њиховом војском беше Елисур, син Седијуров,
و بر فوج سبط بنی شمعون، شلومیئیل بن صوریشدای. ۱۹ 19
А над војском племена синова Симеунових Саламило, син Сурисадајев,
و بر فوج سبط بنی جاد، الیاساف بن دعوئیل. ۲۰ 20
А над војском племена синова Гадових Елисаф син Рагуилов.
پس قهاتیان که حاملان قدس بودند، کوچ کردند و پیش از رسیدن ایشان، آنها مسکن را برپاداشتند. ۲۱ 21
И пођоше синови Катови носећи светињу, да би они подигли шатор докле ови дођу.
پس علم محله بنی افرایم با افواج ایشان روانه شد، و بر فوج او الیشمع بن عمیهود بود. ۲۲ 22
Потом пође застава војске синова Јефремових у четама својим, а над војском њиховом беше Елисама, син Емијудов,
و بر فوج سبط بنی منسی، جملیئیل بن فدهصور. ۲۳ 23
А над војском племена синова Манасијиних Гамалило син Фадасуров,
و بر فوج سبط بنی بنیامین، ابیدان بن جدعونی. ۲۴ 24
А над војском племена синова Венијаминових Авидан син Гадеонијев.
پس علم محله بنی دان که موخر همه محله‌ها بود با افواج ایشان روانه شد، و بر فوج اواخیعزر بن عمیشدای بود. ۲۵ 25
Најпосле пође застава војске синова Данових у четама својим, задња војска, и над војском њиховом беше Ахијезер, син Амисадајев,
و بر فوج سبطبنی اشیر، فجعیئیل بن عکران. ۲۶ 26
А над војском племена синова Асирових Фагаило, син Ехранов,
و بر فوج سبطبنی نفتالی، اخیرع بن عینان. ۲۷ 27
А над војском племена синова Нефталимових Ахиреј, син Енанов.
این بود مراحل بنی‌اسرائیل با افواج ایشان. پس کوچ کردند. ۲۸ 28
Тим редом пођоше синови Израиљеви у четама својим, и тако иђаху.
و موسی به حوباب بن رعوئیل مدیانی که برادرزن موسی بود، گفت: «ما به مکانی که خداوند درباره آن گفته است که آن را به شماخواهم بخشید کوچ می‌کنیم، همراه ما بیا و بتواحسان خواهیم نمود، چونکه خداوند درباره اسرائیل نیکو گفته است.» ۲۹ 29
А Мојсије рече Јоваву, сину Рагуиловом Мадијанину тасту свом: Идемо на место за које рече Господ: Вама ћу га дати. Хајде с нама, и добро ћемо ти учинити, јер је Господ обећао Израиљу много добра.
او وی را گفت: «نمی آیم، بلکه به زمین و به خاندان خود خواهم رفت.» ۳۰ 30
А он му рече: Нећу ићи, него идем у своју земљу и у род свој.
گفت: «ما را ترک مکن زیرا چونکه تو منازل ما را در صحرا می‌دانی، بجهت ما مثل چشم خواهی بود. ۳۱ 31
А Мојсије рече: Немој нас оставити, јер знаш места у пустињи где бисмо могли стајати, па нам буди вођ.
و اگر همراه ما بیایی، هر احسانی که خداوند بر ما بنماید، همان را بر تو خواهیم نمود.» ۳۲ 32
И ако пођеш с нама кад дође добро које ће нам учинити Господ, учинићемо ти добро.
و از کوه خداوند سفر سه روزه کوچ کردند، و تابوت عهد خداوند سفر سه روزه پیش روی ایشان رفت تا آرامگاهی برای ایشان بطلبد. ۳۳ 33
И тако пођоше од горе Господње, и иђаху три дана, и ковчег завета Господњег иђаше пред њима три дана тражећи место где би починули.
و ابر خداوند در روز بالای سر ایشان بود، و وقتی که از لشکرگاه روانه می‌شدند. ۳۴ 34
И облак Господњи беше над њима сваки дан кад полажаху с места, где беху у логору.
و چون تابوت روانه می‌شد، موسی می‌گفت: «ای خداوند برخیز و دشمنانت پراکنده شوند و مبغضانت از حضور تو منهزم گردند.» ۳۵ 35
И кад полажаше ковчег, говораше Мојсије: Устани Господе, и нека се разаспу непријатељи Твоји, и нека беже испред Тебе који мрзе на Те.
و چون فرود می‌آمد، می‌گفت: «ای خداوند نزد هزاران هزار اسرائیل رجوع نما.» ۳۶ 36
А кад се устављаше, говораше: Уврати се, Господе, к мноштву хиљада Израиљевих.

< اعداد 10 >