< دوم سموئیل 23 >

و این است سخنان آخر داود: «وحی داود بن یسا. و وحی مردی که بر مقام بلند ممتاز گردید، مسیح خدای یعقوب، و مغنی شیرین اسرائیل. ۱ 1
Төвәндикиләр Давутниң ахирқи сөзлиридур: — Йәссәниң оғли Давутниң бешарити, Жуқири мәртивигә көтирилгән, Яқупниң Худаси тәрәпидин мәсиһләнгән, Исраилниң сөйүмлүк күйчисиниң бешарәт сөзлири мана: —
روح خداوند به وسیله من متکلم شد و کلام او بر زبانم جاری گردید. ۲ 2
Пәрвәрдигарниң Роһи мән арқилиқ сөз қилди, Униң сөзлири тилимдидур.
خدای اسرائیل متکلم شد و صخره اسرائیل مراگفت: آنکه بر مردمان حکمرانی کند، عادل باشدو با خدا ترسی سلطنت نماید. ۳ 3
Исраилниң Худаси сөз қилди, Исраилниң Қорам Теши маңа шундақ деди: — Кимки адәмләрниң арисида адаләт билән сәлтәнәт қилса, Кимки Худадин қорқуш билән сәлтәнәт қилса,
و او خواهد بودمثل روشنایی صبح، وقتی که آفتاب طلوع نماید، یعنی صبح بی‌ابر، هنگامی که علف سبز از زمین می‌روید، به‌سبب درخشندگی بعد از باران. ۴ 4
У қуяш чиққандики таң нуридәк, Булутсиз сәһәрдәк болиду, Ямғурдин кейин асман сүзүк болуши билән, Юмран майсилар тупрақтин чиқиду, мана у шундақ болиду.
یقین خانه من با خدا چنین نیست. لیکن عهدجاودانی با من بسته است، که در همه‌چیز آراسته و مستحکم است. و تمامی نجات و تمامی مسرت من این است، هرچند آن را نمو نمی دهد. ۵ 5
Бәрһәқ, мениң өйүм Тәңри алдида шундақ әмәсму? Чүнки У мән билән мәңгүлүк әһдә түзди, Бу әһдә һәммә ишларда мупәссәл һәм мустәһкәмдур; Чүнки мениң барлиқ ниҗатлиқ ишлиримни, Һәммә интизарлиғимни, У бәрқ урғузмамду?
لیکن جمیع مردان بلیعال مثل خارهایند که دورانداخته می‌شوند. چونکه آنها را به‌دست نتوان گرفت. ۶ 6
Лекин ипласларниң һәммиси тикәнләрдәк, Һеч ким қолида туталмиғачқа, чөриветилиду.
و کسی‌که ایشان را لمس نماید، می‌بایدبا آهن و نی نیزه مسلح شود. و ایشان در مسکن خود با آتش سوخته خواهند شد.» ۷ 7
Уларға қол узатқучи өзини төмүр қурал вә нәйзә сепи билән қуралландурмиса болмайду; Улар һаман турған йеридә отта көйдүрүветилиду!
و نامهای شجاعانی که داود داشت این است: یوشیب بشبت تحکمونی که سردار شالیشیم بودکه همان عدینو عصنی باشد که بر هشتصد نفرتاخت آورد و ایشان را در یک وقت کشت. ۸ 8
Давутниң палванлириниң исимлири төвәндикидәк хатириләнгәндур: — Тахкимонлуқ Йошәб-Башсәбәт сәрдарларниң беши еди. У бир қетимлиқ җәңдә нәйзә ойнитип, сәккиз йүз адәмни өлтүргән еди.
و بعد از او العازار بن دودو ابن اخوخی، یکی از آن سه مرد شجاع که با داود بودند، هنگامی که فلسطینیان را که در آنجا برای جنگ جمع شده، ومردان اسرائیل رفته بودند، به مقاتله طلبیدند. ۹ 9
Кейинкиси Ахохий Додониң оғли Әлиазар еди; Филистийләр жиғилип җәң қилмақчи болди; шу вақитта Давут вә униңға һәмраһ болуп чиққан үч палван уларни җәңгә чақирди; Әлиазар шу үчтин бири еди. Лекин Исраиллар чекинди;
واما او برخاسته، با فلسطینیان جنگ کرد تا دستش خسته شد و دستش به شمشیر چسبید و خداونددر آن روز، ظفر عظیمی داد، و قوم در عقب اوفقط برای غارت کردن برگشتند. ۱۰ 10
у қозғилип, таки белиги телип, қоли қиличқа чаплишип қалғичә Филистийләрни қирди. У күни Пәрвәрдигар Исраилларни чоң нусрәткә ериштүрди. Хәлиқ униң қешиға қайтқанда пәқәт олҗа жиғиш ишила қалған еди.
و بعد از او شمه بن آجی هراری بود وفلسطینیان، لشکری فراهم آوردند، در جایی که قطعه زمینی پر از عدس بود، و قوم از حضورفلسطینیان فرار می‌کردند. ۱۱ 11
Вә униңдин кейинкиси Һарарлиқ Агийниң оғли Шаммаһ еди. Бир күни Филистийләр қошун болуп жиғилған еди; йеқин әтрапта қоюқ өскән бир қизил машлиқ бар еди. Кишиләр Филистиләрниң алдидин қачқан еди,
آنگاه او در میان آن قطعه زمین ایستاد و آن را نگاه داشته، فلسطینیان را شکست داد و خداوند ظفر عظیمی داد. ۱۲ 12
Шаммаһ болса қизил машлиқ оттурисида мәзмут туруп, уни қоғдап Филистийләрни қирди; шуниң билән Пәрвәрдигар [Исраилларға] ғайәт зор нусрәт ата қилди.
و سه نفر از آن سی سردار فرود شده، نزدداود در وقت حصاد به مغاره عدلام آمدند، ولشکر فلسطینیان در وادی رفائیم اردو زده بودند. ۱۳ 13
Орма вақтида оттуз йолбашчи ичидин йәнә үчи Адулламниң ғариға чүшүп, Давутниң йениға кәлди. Филистийләрниң қошуни Рәфайим вадисиға баргаһ қурған еди;
و داود در آن وقت در ملاذ خویش بود و قراول فلسطینیان در بیت لحم. ۱۴ 14
у чағда Давут қорғанда еди, Филистийләрниң қаравулгаһи болса Бәйт-Ләһәмдә еди.
و داود خواهش نموده، گفت: «کاش کسی مرا از چاهی که نزددروازه بیت لحم است آب بنوشاند.» ۱۵ 15
Давут уссап: Аһ, бириси маңа Бәйт-Ләһәмниң дәрвазисиниң йенидики қудуқтин су әкилип бәргән болса яхши болатти! — девиди,
پس آن سه مرد شجاع، لشکر فلسطینیان را از میان شکافته، آب را از چاهی که نزد دروازه بیت لحم است کشیده، برداشتند و آن را نزد داود آوردند، اما نخواست که آن را بنوشد و آن را به جهت خداوند ریخت. ۱۶ 16
бу үч палван Филистийләрниң ләшкәргаһидин бөсүп өтүп, Бәйт-Ләһәмниң дәрвазисиниң йенидики қудуқтин су тартти вә Давутқа елип кәлди; лекин у униңдин ичкили унимиди, бәлки суни Пәрвәрдигарға атап төкүп:
و گفت: «ای خداوند حاشا ازمن که این کار را بکنم، مگر این خون آن کسان نیست که به خطر جان خود رفتند؟» از این جهت نخواست که بنوشد. کاری که این سه مرد کردند، این است. ۱۷ 17
— И Пәрвәрдигар, бундақ иш мәндин нери болсун! Бу үч адәмниң өз һаятиға тәвәккул қилип берип әкәлгән бу су уларниң қениға охшаш әмәсму! — деди. Шуниң үчүн у ичишкә унимиди. Бу үч палван қилған ишлар дәл шулар еди.
و ابیشای، برادر یوآب بن صرویه، سردارسه نفر بود و نیزه خود را بر سیصد نفر حرکت داده، ایشان را کشت و در میان آن سه نفر اسم یافت. ۱۸ 18
Зәруияниң оғли Йоабниң иниси Абишай бу үчиниң беши еди. У үч йүз адәм билән қаршилишип нәйзисини пиқиритип уларни өлтүргән. Шуниң билән у бу «үч палван» ичидә нами чиққан еди.
آیا از آن سه نفر مکرم تر نبود؟ پس سردار ایشان شد لیکن به سه نفر اول نرسید. ۱۹ 19
У бу үчәйләнниң ичидә әң һөрмәтлиги еди, шуңа уларниң беши еди; лекин у авалқи үчәйләнгә йәтмәйтти.
و بنایاهو ابن یهویاداع، پسر مردی شجاع قبصئیلی، که کارهای عظیم کرده بود، دو پسراریئیل موآبی را کشت و در روز برف به حفره‌ای فرود شده، شیری را بکشت. ۲۰ 20
Йәһояданиң оғли Беная Кабзәәлдин болуп, бир батур палван еди; у көп қалтис ишларни қилған. У Моабий Ариәлниң икки оғлини өлтүргән. Йәнә қар яққан бир күни азгалға чүшүп, бир ширни өлтүргән еди.
و مرد خوش اندام مصری‌ای را کشت و آن مصری در دست خود نیزه‌ای داشت اما نزد وی با چوب دستی رفت و نیزه را از دست مصری ربود و وی را با نیزه خودش کشت. ۲۱ 21
У һәм күчтүңгүр бир мисирлиқни өлтүргән еди. Мисирлиқниң қолида бир нәйзә бар еди, лекин Бенаяниң қолида бир һасила бар еди. У мисирлиқниң қолидин нәйзисини тартивелип, өз нәйзиси билән уни өлтүрди.
و بنایاهو ابن یهویاداع این کارها را کرد و در میان آن سه مرد شجاع اسم یافت. ۲۲ 22
Бу ишларни Йәһояданиң оғли Беная қилған болуп, у үч палван арисида нам чиқарған еди.
و از آن سی نفر مکرمتر شد لیکن به آن سه نفر اول نرسید و داود او را بر اهل مشورت خود گماشت. ۲۳ 23
У оттуз йолбашчи ичидә һөрмәтлик еди. Лекин у авалқи үч палванға йәтмәйтти. Давут уни өзиниң пасибан беги қилди.
و عسائیل برادر یوآب یکی از آن سی نفربود و الحانان بن دودوی بیت لحمی، ۲۴ 24
Оттуз йолбашчи ичидә Йоабниң иниси Асаһәл, Бәйт-Ләһәмлик Додониң оғли Әл-Һанан бар еди.
و شمه حرودی و الیقای حرودی، ۲۵ 25
[Буниңдин башқа]: Һародлуқ Шаммаһ, Һародлуқ Елика,
و حالص فلطی و عیرا ابن عقیش تقوعی، ۲۶ 26
Патлилиқ Һәләз, Тәкоалиқ Иккәшниң оғли Ира,
و ابیعزر عناتوتی ومبونای حوشاتی، ۲۷ 27
Анатотлуқ Абиезәр, Һушатлиқ Мибоннай,
و صلمون اخوخی و مهرای نطوفاتی، ۲۸ 28
Ахоһлуқ Залмон, Нитофатлиқ Маһарай,
و حالب بن بعنه نطوفاتی و اتای بن ریبای از جبعه بنی بنیامین، ۲۹ 29
Нитофатлиқ Баанаһниң оғли Хәләб, Биняминлардин Гибеаһлиқ Рибайниң оғли Иттай,
و بنایای فرعاتونی و هدای از وادیهای جاعش، ۳۰ 30
Пиратонлуқ Беная, Гааш вадилиридин Һиддай,
و ابوعلبون عرباتی و عزموت برحومی، ۳۱ 31
Арбатлиқ Аби-Албон, Барһумлуқ Азмавәт,
و الیحبای شعلبونی و از بنی یاشن یوناتان، ۳۲ 32
Шаалбонлуқ Әлияһба, Яшәнниң оғуллири, Һарарлиқ Шаммаһниң [оғли] Йонатан, Һарарлиқ Шарарниң оғли Аһиям,
و شمه حراری و اخیام بن شارر اراری، ۳۳ 33
و الیفلط بن احسبای ابن معکاتی و الیعام بن اخیتوفل جیلونی، ۳۴ 34
Маакатий Ахасбайниң оғли Әлифәләт, Гилонлуқ Аһитофәлниң оғли Елиям,
وحصرای کرملی و فعرای اربی، ۳۵ 35
Кармәллик Һәзрай, Арбилиқ Паарай,
و یجال بن ناتان از صوبه و بانی جادی، ۳۶ 36
Зобаһдин болған Натанниң оғли Игал, Гадлиқ Банни,
و صالق عمونی ونحرای بئیروتی که سلاحداران یوآب بن صرویه بودند، ۳۷ 37
Аммоний Зәләк, Бәәротлуқ Наһарай (у Зәруияниң оғли Йоабниң ярақ көтәргүчиси еди),
و عیرای یتری و جارب یتری، ۳۸ 38
Йитрилиқ Ира, Йитрилиқ Гарәб
واوریای حتی، که جمیع اینها سی و هفت نفربودند. ۳۹ 39
вә Һиттий Урия қатарлиқлар болуп, уларниң һәммиси оттуз йәттә киши еди.

< دوم سموئیل 23 >