ਜ਼ਬੂਰ 109
Bože, slavo moja, nemoj muèati,
Jer se usta bezbožnièka i usta lukava na me otvoriše; govore sa mnom jezikom lažljivijem.
Rijeèima zlobnijem sa svijeh strana gone me, i oružaju se na me ni za što.
Za ljubav moju ustaju na mene, a ja se molim.
Vraæaju mi zlo za dobro, i mržnju za ljubav moju.
Postavi nad njim starješinu bezbožnika, i protivnik neka mu stane s desne strane.
Kad se stane suditi, neka izaðe kriv, i molitva njegova neka bude grijeh.
Neka budu dani njegovi kratki, i vlast njegovu neka dobije drugi.
Djeca njegova nek budu sirote, i žena njegova udovica.
Djeca njegova nek se potucaju i prose, i neka traže hljeba izvan svojih pustolina.
Neka mu uzme dužnik sve što ima, i neka razgrabe tuðini muku njegovu.
Nek se ne naðe niko ko bi ga ljubio, ni ko bi se smilovao na sirote njegove.
Natražje njegovo nek se zatre, u drugom koljenu neka pogine ime njihovo.
Bezakonje starijeh njegovijeh nek se spomene u Gospoda, i grijeh matere njegove nek se ne izbriše.
Neka budu svagda pred Gospodom, i on neka istrijebi spomen njihov na zemlji;
16 ੧੬ ਕਿਉਂ ਜੋ ਉਹ ਨੇ ਦਯਾ ਕਰਨੀ ਚੇਤੇ ਨਾ ਰੱਖੀ, ਪਰ ਉਹ ਮਸਕੀਨ, ਕੰਗਾਲ ਤੇ ਟੁੱਟੇ ਦਿਲ ਵਾਲੇ ਨੂੰ ਮਾਰ ਸੁੱਟਣ ਲਈ ਪਿੱਛੇ ਪਿਆ,
Zato što se nije sjeæao èiniti milost, nego je gonio èovjeka ništega i ubogoga, i tužnome u srcu tražio smrt.
17 ੧੭ ਹਾਂ, ਉਹ ਨੇ ਫਿਟਕਾਰ ਨਾਲ ਪ੍ਰੀਤ ਰੱਖੀ, ਸੋ ਉਹ ਉਸ ਤੇ ਆ ਪਈ, ਅਤੇ ਬਰਕਤ ਤੋਂ ਉਹ ਖੁਸ਼ ਨਹੀਂ ਸੀ, ਸੋ ਉਹ ਉਸ ਤੋਂ ਦੂਰ ਰਹੀ,
Ljubio je kletvu, neka ga i stigne; nije mario za blagoslov, neka i otide od njega.
18 ੧੮ ਅਤੇ ਉਹ ਨੇ ਫਿਟਕਾਰ ਨੂੰ ਆਪਣੇ ਬਸਤਰ ਵਾਂਗੂੰ ਪਾਇਆ ਹੋਇਆ ਸੀ, ਅਤੇ ਉਹ ਪਾਣੀ ਵਾਂਗੂੰ ਉਹ ਦੇ ਅੰਦਰ, ਅਤੇ ਉਹ ਦੀਆਂ ਹੱਡੀਆਂ ਵਿੱਚ ਤੇਲ ਵਾਂਗੂੰ ਸਮਾਈ ਹੋਈ ਸੀ।
Nek se obuèe u kletvu kao u haljinu, i ona nek uðe u njega kao voda, i kao ulje u kosti njegove.
19 ੧੯ ਉਹ ਉਸ ਲਈ ਉਸ ਲੀੜੇ ਵਾਂਗੂੰ ਹੋ ਜਾਵੇ ਜਿਹ ਦੇ ਨਾਲ ਉਹ ਆਪਣੇ ਆਪ ਨੂੰ ਢੱਕੇ, ਤੇ ਉਸ ਪੇਟੀ ਵਾਂਗੂੰ ਜਿਹ ਦੇ ਨਾਲ ਉਹ ਆਪਣੀ ਕਮਰ ਕੱਸਦਾ ਰਹੇ!
Nek mu ona bude kao haljina, u koju se oblaèi, i kao pojas, kojim se svagda paše.
Taka plata nek bude od Gospoda onima koji me nenavide, i koji govore zlo na dušu moju.
A meni, Gospode, Gospode, uèini što prilièi imenu tvojemu. Ti si dobar, milošæu svojom izbavi me.
Jer sam nevoljan i ništ, i srce je moje ranjeno u meni.
Nestaje me kao sjena, kad se odmièe; tjeraju me kao skakavce.
Koljena moja iznemogoše od posta, i tijelo moje omrša.
Postadoh potsmijeh njima; videæi me mašu glavom svojom.
Pomozi mi, Gospode, Bože moj, spasi me po milosti svojoj.
Neka poznadu da je ovo tvoja ruka, i ti, Gospode, da si ovo uèinio.
Oni kunu, a ti blagoslovi; ustaju, ali nek se postide, i sluga se tvoj obraduje.
Nek se protivnici moji obuku u sramotu, i kao haljinom nek se pokriju stidom svojim.
Hvaliæu Gospoda veoma ustima svojima, i usred mnogih slaviæu ga,
Jer stoji s desne strane ubogome, da bi ga spasao od onijeh koji osuðuju dušu njegovu.
