4 Mosebok 13
1 Og Herren tala atter til Moses, og sagde:
И Господ рече Мојсију говорећи:
2 «Send ut folk til å forfara Kana’ans-landet, som eg vil gjeva Israels-borni! Ein mann for kvar ætt skal de senda, og alle skal vera av dei fremste mennerne deira.»
Пошљи људе да уходе земљу хананску, коју ћу дати синовима Израиљевим; по једног човека од сваког племена отаца њихових пошљите, све главаре између њих.
3 So sende Moses folk ut frå Paranheidi, som Herren hadde sagt, og dei han sende var alle av dei gjævaste mennerne i Israel.
И посла их Мојсије из пустиње Фаранске по заповести Господњој; и сви људи беху главари синова Израиљевих.
4 Dei heitte: Sammua, son åt Sakkur, av Rubens-ætti;
А ово су им имена: од племена Рувимовог Самуило син Захуров;
5 Safat, son åt Hori, av Simeons-ætti;
Од племена Симеуновог Сафат син Сурин;
6 Kaleb, son åt Jefunne, av Juda-ætti;
Од племена Јудиног Халев син Јефонијин;
7 Jigeal, son åt Josef, av Issakars-ætti;
Од племена Исахаровог Игал син Јосифов;
8 Hosea, son åt Nun, av Efraims-ætti;
Од племена Јефремовог Авсије син Навин;
9 Palti, son åt Rafu, av Benjamins-ætti;
Од племена Венијаминовог Фалтије син Рафујев;
10 Gaddiel, son åt Sodi, av Sebulons-ætti;
Од племена Завулоновог Гудило син Судин;
11 Gaddi, son åt Susi, av Josefs-ætti, av Manasse-greini;
Од племена Јосифовог, од племена Манасијиног Гадије син Сусин;
12 Ammiel, son åt Gemalli, av Dans-ætti;
Од племена Дановог Амило син Гамалин.
13 Setur, son åt Mikael, av Assers-ætti;
Од племена Асировог Сатур син Михаилов;
14 Nahbi, son åt Vofsi, av Naftali-ætti;
Од племена Нефталимовог Навија син Савин;
15 Ge’uel, son åt Maki, av Gads-ætti.
Од племена Гадовог Гудило син Махилов.
16 Det var dei mennerne som Moses sende ut til å rundfara landet; men Hosea, son åt Nun, kalla han Josva.
То су имена људима које посла Мојсије да уходе земљу. И назва Мојсије Авсија сина Навиног Исус.
17 Han sende dei på njosningsferd til Kana’ans-landet, og sagde til deim: «Far upp her, til Sudlandet, og tak upp i fjellet,
И шаљући их Мојсије да уходе земљу хананску рече им: идите овуда на југ, па изиђите на гору;
18 og sjå korleis landet er laga, og um folket som bur der er sterkt eller veikt, um dei er få eller mange,
И видите земљу каква је и какав народ живи у њој, је ли јак или слаб, је ли мали или велик;
19 og um landet deira er godt eller låkt, og kva slag byar dei bur i, um der er læger eller borger,
И каква је земља у којој живи, је ли добра или рђава; и каква су места у којима живи, еда ли под шаторима или у тврдим градовима;
20 og um jordi er feit eller skrinn, og um der er tre eller ikkje. Ver trøystuge, og tak med dykk noko av frukti i landet!» Det var då i det bilet druvorne for til å mogna.
И каква је сама земља, је ли родна или неродна, има ли у њој дрвета или нема; будите слободни, и узмите рода оне земље. А тада беше време првом грожђу.
21 So tok dei av stad, og endefor landet, alt ifrå Sinheidi til Rehob, som ligg innmed vegen til Hamat.
И отишавши уходише земљу од пустиње синске до Реова како се иде у Емат.
22 Dei for upp til Sudlandet og kom til Hebron. Der budde Ahiman og Sesai og Talmai, Anaks-sønerne - Hebron var bygt sju år fyre Soan i Egyptarland. -
И отидоше на југ, и дођоше до Хеврона, где беху Ахиман и Сесије и Телиман, синови Енакови. А Хеврон беше сазидан на седам година пре Соана мисирског.
23 So kom dei til Eskoldalen. Der skar dei ei vintregrein med ein druvekrans, som tvo mann laut bera millom seg på ei stong, og so nokre granateple og fikor.
Потом дођоше до потока Есхола, и онде одсекоше лозу с гроздом једним, и понесоше га двојица на моци; тако и шипака и смокава.
24 Den staden vart sidan heitande Eskoldalen, etter den druvekransen som Israels-sønerne skar av der.
И прозва се оно место поток Есхол од грозда, који онде одсекоше синови Израиљеви.
25 Då det leid av fyrti dagar, kom dei att, og hadde endefare landet.
И после четрдесет дана вратише се из земље коју уходише.
26 Dei fann Moses og Aron og heile Israels-lyden i Paranheidi, i Kades, og gav fråsegn um det dei hadde set, og synte deim frukterne frå Kana’ans-landet.
И вративши се дођоше к Мојсију и Арону и ка свему збору синова Израиљевих у пустињу Фаранску, у Кадис; и приповедише њима и свему збору ствар, и показаше им род оне земље.
27 «Me kom til det landet du sende oss til, » sagde dei til Moses, «og det er visst at det landet fløymer med mjølk og honning, og her ser de frukterne som veks der.
И приповедајући им рекоше: Идосмо у земљу у коју си нас послао; доиста тече у њој млеко и мед, и ево рода њеног.
28 Men folket som bur der, er sterkt, og byarne store, med svære murar ikring. Anaks-sønerne såg me der og,
Али је јак народ који живи у оној земљи, и градови су им тврди и врло велики; а видесмо онде и синове Енакове.
29 og i Sudlandet bur Amalek-folket, og i fjellbygderne hetitarne og jebusitarne og amoritarne, og utmed havet og langsmed Jordan bur Kananitarne.»
Амалик живи на јужној страни; а Хетеји и Јевусеји и Амореји живе у планини, а Хананеји живе на мору и на Јордану.
30 Då tok folket til å murra mot Moses, men Kaleb stagga på deim, og sagde: «Jau, me vil fara dit, og leggja landet under oss; me kann godt taka det.»
А Халев утишаваше народ пред Мојсијем; и говораше: хајде да идемо да је узмемо, јер је можемо покорити.
31 Men dei mennerne som hadde vore med honom, sagde: «Me torer ikkje ganga imot dette folket; dei er oss for sterke.»
Али други људи који идоше с њим говораху: Не можемо ићи на онај народ, јер је јачи од нас.
32 Og dei lasta burt landet for Israels-folket, og sagde: «Det landet me for igjenom og skoda, er eit land til å øyda ut folk; og alle me såg der, var kjempekarar;
И просуше зао глас о земљи коју уходише међу синовима Израиљевим говорећи: Земља коју прођосмо и уходисмо земља је која прождире своје становнике, и сав народ који видесмо у њој јесу људи врло велики.
33 der såg me risarne, Anaks-sønerne, som er av riseætt, og mot deim tyktest me å vera berre som engsprettor, og so tykte dei og.»
Видесмо онде и дивове, синове Енакове, рода дивовског, и чињаше нам се да смо према њима као скакавци, такви се и њима чињасмо.
