Whakatauki 1
1 Ko nga whakatauki a Horomona tama a Rawiri, kingi o Iharaira;
Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
2 E mohiotia ai te whakaaro nui, te ako; e kitea ai nga kupu o te matauranga;
Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
3 E riro mai ai te ako a te ngakau mahara, te tika, te whakawa, te mea ano e rite ana;
Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
4 Hei hoatu i te ngakau tupato ki nga kuware, i te matauranga, i te ngarahu pai ki te taitamariki;
Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
5 Kia whakarongo ai te tangata whakaaro nui, kia nui ake ai tona mohio; kia whiwhi ai te tangata tupato ki nga whakaaro mohio:
Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
6 E mohio ai ia ki te whakatauki, ki te kupu whakarite, ki nga kupu a nga whakaaro nui, ki a ratou korero whakapeka.
Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
7 Ko te wehi ki a Ihowa te timatanga o te matauranga; e whakahawea ana te whakaarokore ki te whakaaro nui, ki te ako.
Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
8 Whakarongo, e taku tama, ki te ako a tou papa, kaua hoki e whakarerea te ture a tou whaea;
Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
9 Ka waiho hoki ena hei pare ataahua mo tou matenga, hei mekameka whakapaipai mo tou kaki.
Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
10 E taku tama, ki te whakawaia koe e te hunga hara, kaua e whakaae.
Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
11 Ki te mea ratou, Tatou ka haere, ka whakapapa atu, ka whakaheke toto; kia whanga puku tatou, he mea takekore, mo te tangata harakore:
Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
12 Horomia oratia ratou e tatou, peratia me ta te rua tupapaku; ka riro tinana ratou, ka pera me te hunga e heke atu ana ki te poka: (Sheol h7585)
Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму; (Sheol h7585)
13 Ka kitea e tatou nga taonga utu nui katoa, ka whakakiia o tatou whare ki ta tatou e pahua ai:
Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
14 Maka mai tou wahi ki roto ki to matou; kia kotahi te putea ma tatou katoa.
Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
15 E taku tama, kaua e haere tahi i te ara me ratou; kaiponuhia tou waewae i to ratou huarahi;
Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
16 E rere ana hoki o ratou waewae ki te kino, e hohoro ana ratou ki te whakaheke toto.
Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
17 He maumau hoki te hora o te kupenga ki te tirohanga a tetahi manu.
Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
18 Ko ratou, he whakaheke i o ratou toto ano i whakapapa ai ratou; he whakamate i a ratou ano i piri ai ratou.
А они вребају своју крв и заседају својој души.
19 Ka pena nga huarahi o te hunga apo taonga; ko te ora ano o ona rangatira e tangohia.
Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
20 E hamama ana te whakaaro nui i te huarahi; e puaki ana tona reo i nga waharoa;
Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
21 E karanga ana ia i te tino wahi whakaminenga; i te wahi tuwhera o nga kuwaha, i roto i te pa, e puaki ana ana kupu;
У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
22 E te hunga kuware, kia pehea ake te roa o to koutou aroha ki te kuwaretanga? O te hiahia ranei o te hunga whakahi ki to ratou whakahi? O te whakakino ranei a te hunga wairangi ki te matauranga?
Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
23 Tahuri mai ki taku ako: na ka ringihia e ahau toku wairua ki a koutou, ka whakaaturia aku kupu ki a koutou.
Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
24 I karanga atu hoki ahau, heoi kihai koutou i pai mai; i totoro atu toku ringa, a kihai tetahi i whai whakaaro mai;
Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
25 Heoi whakakahoretia iho e koutou toku whakaaro katoa, kihai hoki i aro ki taku ako:
Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
26 Mo reira ka kata ahau i te ra o to koutou aitua; ka tawai ina pa te pawera ki a koutou.
Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
27 Ina tae mai to koutou pawera ano he tupuhi, a ka pa mai to koutou aitua ano he paroro; ina tae mai te pouri me te ngakau mamae ki a koutou.
Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
28 Ko reira ratou karanga ai ki ahau, a e kore ahau e whakahoki kupu atu; ka rapu nui ratou i ahau, otiia e kore ahau e kitea e ratou:
Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
29 Mo ratou i kino ki te matauranga; kihai hoki i whiriwhiria e ratou te wehi ki a Ihowa;
Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
30 Kihai i aro mai ki oku whakaaro; whakahawea ana ratou ki taku kupu riri katoa.
Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
31 Na reira ka kai ratou i nga hua o to ratou nei ara, ka whakakiia ano hoki ki nga mea i titoa e ratou.
Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
32 Ko te tahuritanga atu hoki o nga kuware hei patu i a ratou; ko te ngakau warea ano hoki o nga wairangi hei huna i a ratou.
Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
33 Ko te tangata ia e rongo ana ki ahau, ka au tona noho, ka tea hoki i te wehi ki te kino.
Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
