Lioka 21
1 Aa ie niandra, nahavazoho mpañaleale nampigodrom-bola amy fanontonan-dralay;
耶穌抬頭觀看，見財主把捐項投在庫裏，
2 nioni’e ka ty vantotse rarake nampijoñe drala roe.
又見一個窮寡婦投了兩個小錢，
3 Le hoe re: Eka! to t’itaroñako te bey ty nengae’ ty vantotse misotry tia te am’ iabikey;
就說：「我實在告訴你們，這窮寡婦所投的比眾人還多；
4 fa ami’ty habeim-panaña’ iareo ty nampijoña’ iareo am-panontonam-baran’ Añahare ao; fe ami’ty harotà’e ty nampibiroña’e ty sehangam-piveloma’e.
因為眾人都是自己有餘，拿出來投在捐項裏，但這寡婦是自己不足，把她一切養生的都投上了。」
5 Teo te nivesovesoe’ ty ila’e i Anjomban’ Añaharey, t’ie nihamineñe vato soa naho ravoravo; le hoe re:
有人談論聖殿是用美石和供物妝飾的；
6 Ty amo raha isa’ areoo, mbe ho tondroke ty andro tsy hampidonañe vato raike ambone’ ty ila’e ze tsy haretsak’ ambane.
耶穌就說：「論到你們所看見的這一切，將來日子到了，在這裏沒有一塊石頭留在石頭上，不被拆毀了。」
7 Le nañontanea’ iareo ty hoe: O Talè, mbia t’ie ho tendreke? Le inoñe ty ho viloñe hiaolo ty hifetsaha’e?
他們問他說：「夫子！甚麼時候有這事呢？這事將到的時候有甚麼預兆呢？」
8 Le hoe re: Asoao tsy hampandridriheñe. Fa maro ty ho pok’eo hieva ty añarako, hanao ty hoe: Zaho ty ie, naho ty hoe: Fa antitotse i àndroy. Ko oriheñe.
耶穌說：「你們要謹慎，不要受迷惑；因為將來有好些人冒我的名來，說：『我是基督』，又說：『時候近了』，你們不要跟從他們！
9 Ie mitsanoñ’ aly ndra fivalitaboahañe, ko vorombelo; fa tsi-mete tsy ho avy hey zay, fe mbe tsy aniany i hamodoañey.
你們聽見打仗和擾亂的事，不要驚惶；因為這些事必須先有，只是末期不能立時就到。」
10 Le hoe re am’iereo: Fifelehañe ty hitroatse hiatre-pifelehañe naho fifeheañe ty hiatre-pifeheañe.
當時，耶穌對他們說：「民要攻打民，國要攻打國；
11 Ho an-koe an-koe ty ezeñezen-tane jabajaba naho san-kasalikoañe vaho hiboake eo ty raha mampirevendreveñe naho ty viloñe ra’elahy hirik’ andindìñe añe.
地要大大震動，多處必有饑荒、瘟疫，又有可怕的異象和大神蹟從天上顯現。
12 Fe aolo’ irezay, ho tsepahem-pità’ iareo nahareo, hanoeñe samporerake naho hasese am-pitontonañe naho ambalabey ao vaho hampiatrefeñe mpanjaka naho roandriañe ty ami’ty añarako.
但這一切的事以先，人要下手拿住你們，逼迫你們，把你們交給會堂，並且收在監裏，又為我的名拉你們到君王諸侯面前。
13 F’ie hivalike ho fitaroña’ areo.
但這些事終必為你們的見證。
14 Aa le ampifahàro añ’ arofo’areo te tsy hisafiry miaolo ze hatoi’ areo,
所以，你們當立定心意，不要預先思想怎樣分訴；
15 amy te homeiko falie naho hihitse tsy ho lefe’ ty rafelahi’ areo toiñeñe ndra rebaheñe.
因為我必賜你們口才、智慧，是你們一切敵人所敵不住、駁不倒的。
16 Le hifotetse ama’ areo o raeo naho o rahalahio naho o longoo vaho o rañetseo le havetrake ty ila’areo.
連你們的父母、弟兄、親族、朋友也要把你們交官；你們也有被他們害死的。
17 Ho heje’ ze kila ondaty nahareo ty ami’ty añarako.
你們要為我的名被眾人恨惡，
18 Fe tsy ho po-maròy raike o añambone’areoo.
然而，你們連一根頭髮也必不損壞。
19 Ty fahaliñisa’areo ro fandrombaham-piaiñe.
你們常存忍耐，就必保全靈魂。」
20 Aa naho isa’ areo te arikoboñen-dahin-defoñe t’Ierosaleme; le maharendreha te an-titotse ty hampangoakoaheñ’ aze
「你們看見耶路撒冷被兵圍困，就可知道它成荒場的日子近了。
21 Ee te hivoratsake mb’am-bohitse eñe o e Iehodào, naho hitriban-day ze e Ierosaleme ao vaho tsy hizilik’ ao o am-pariparits’ añeo.
那時，在猶太的應當逃到山上；在城裏的應當出來；在鄉下的不要進城；
22 Zay o andro fandilovañeo hañenefañe ze hene pinatetse.
因為這是報應的日子，使經上所寫的都得應驗。
23 Hekoheko ho ami’ty mivesatse naho ty mampinono amy andro rezay! Fa haoream-bey ty hizò amy Taney vaho haviñerañe am’ondaty retoa,
當那些日子，懷孕的和奶孩子的有禍了！因為將有大災難降在這地方，也有震怒臨到這百姓。
24 ie hatsingoron-delam-pibara naho ho tantalieñe am-bozo-tali-am-baniañe mb’ amy ze kila tane añe vaho ho lialià’ o kilakila ‘ndatio t’Ierosaleme ampara’ te heneke ty sa’ o kilakila ondatio.
他們要倒在刀下，又被擄到各國去。耶路撒冷要被外邦人踐踏，直到外邦人的日期滿了。」
25 Le hiboak’ amy androy naho amy volañey naho amo vasiañeo ty viloñe vaho halovilovy am-pioremèñañe o fifeheañeo ty amy fitroña’ i riakey naho ty fivalitaboaha’e;
「日、月、星辰要顯出異兆，地上的邦國也有困苦；因海中波浪的響聲，就慌慌不定。
26 ho tsipike ty anifañe ondatio ami’ty fahaoniña’e o hifetsak’ an-tane atoio; le hampihendrahendraeñe o haozaran-dikerañeo.
天勢都要震動，人想起那將要臨到世界的事，就都嚇得魂不附體。
27 Ho oni’ iereo mitotsake mb’eo amy zao amo rahoñeo eñe an-kaozarañe naho engeñe ra’elahy i Ana’ondatiy.
那時，他們要看見人子有能力，有大榮耀駕雲降臨。
28 Ie mamototse hiboake, le mijohaña naho miandradrà, fa an-titotse ty fijebañañe anahareo.
一有這些事，你們就當挺身昂首，因為你們得贖的日子近了。」
29 Le hoe ty nandrazaña’e: Hehe o sakoañeo naho ze hene hatae.
耶穌又設比喻對他們說：「你們看無花果樹和各樣的樹；它發芽的時候，你們一看見，自然曉得夏天近了。
30 Ie mibotiboty le inao te an-titotse ty lohataoñe.
31 Hoe zay ka te isa’areo ty fifetsaha’ o tsaraeñeo le fohino te mitotoke i Fifehean’ Añaharey.
這樣，你們看見這些事漸漸地成就，也該曉得上帝的國近了。
32 Eka! to t’itaroñako te tsy ho kapioke ty tariratse toy naho tsy heneke hey irezay.
我實在告訴你們，這世代還沒有過去，這些事都要成就。
33 Himiañe añe o likerañeo naho ty tane toy, fe tsy ho modo o volakoo.
天地要廢去，我的話卻不能廢去。」
34 Mitaoa, tsy mone ho lifore’ ty hatea-haneñe naho ty hajìke vaho ty hasosorañe amo haveloñe zao ty arofo, hera hitojeha ama’ areo i andro zay,
「你們要謹慎，恐怕因貪食、醉酒，並今生的思慮累住你們的心，那日子就如同網羅忽然臨到你們；
35 toe hanahake fandri-bò ty hivovoa’e amy ze hene mpimoneñe an-tane atoy amy andro zay.
因為那日子要這樣臨到全地上一切居住的人。
36 Aa le mitaòa naho mihalalia nainai’e t’ie hañeva handrife amo fonga hifetsakeo vaho hijohañe añatrefa’ i Ana’ondatiy.
你們要時時警醒，常常祈求，使你們能逃避這一切要來的事，得以站立在人子面前。」
37 Nañoke an-kiririsan’Anjomban’ Añahare eo re boak’andro; f’ie haleñe, nienga mb’eo niambesatse am-bohi’ Oliva ey.
耶穌每日在殿裏教訓人，每夜出城在一座山，名叫橄欖山住宿。
38 Naho mbe nangararak’ atiñanañe le nitontoñe hijanjiñe aze añ’ Anjomban’ Añahare ao i lahialeñey.
眾百姓清早上聖殿，到耶穌那裏，要聽他講道。
