Eksodosy 12
1 Hoe ty tsara’ Iehovà amy Mosè naho Aharone an-tane Mitsraime ao:
耶和華在埃及地曉諭摩西、亞倫說：
2 Hatao’ areo fifotoram-bolañe ty volañe toy; ie ty hatao’ areo valoham-bolan-taoñe.
「你們要以本月為正月，為一年之首。
3 Aa le tseizo amy valobohò’ Israeley te, amy fahafolo’ ty volañe toy, songa handrambe ty vi’e ho añ’anjomban-drae’e ze lahilahy, ty vi’e ze hasavereñañe.
你們吩咐以色列全會眾說：本月初十日，各人要按着父家取羊羔，一家一隻。
4 Aa naho loho kede te ami’ty vi’e raike ty hasavereñañe, le hangala’e raike hatraok’ amo marine’ i anjomba’eio ty ami’ty ia’ ondaty, ze hahafikamà’ ondatio ty hamolilia’o ty vi’e.
若是一家的人太少，吃不了一隻羊羔，本人就要和他隔壁的鄰舍共取一隻。你們預備羊羔，要按着人數和飯量計算。
5 Tsy hanan-kandra i vi’ey; lahi’e an-tao’e valoha’e ty ho rambeseñe ke amo añondrio he amo oseo.
要無殘疾、一歲的公羊羔，你們或從綿羊裏取，或從山羊裏取，都可以。
6 Ho tana’o pak’ ami’ty andro fahafolo-efats’ ambi’ i volañey; le songa hamono ty aze amy folak’ àndroy ze amy valobohò’ Israele.
要留到本月十四日，在黃昏的時候，以色列全會眾把羊羔宰了。
7 Handrambesa’ iareo ty lio’e vaho hafitse ami’ty lahindalañe roe naho ami’ty ambone’ ze anjomba ikamañe azey.
各家要取點血，塗在吃羊羔的房屋左右的門框上和門楣上。
8 Ho kamae’ iereo amy haleñey i hena natono añ’afoy naho ty mofo po-dalivay, le ampitraofo àña-mafaitse t’ie kamaeñe.
當夜要吃羊羔的肉；用火烤了，與無酵餅和苦菜同吃。
9 Tsy ho kamaeñe manta, tsy ho sambaiheñe, fa atono añ’ afo ty loha’e naho o tombo’eo vaho o aova’eo.
不可吃生的，斷不可吃水煮的，要帶着頭、腿、五臟，用火烤了吃。
10 Tsy ho sisaeñe ami’ty maraiñe; fa fonga horoañe amy maraiñey ze sisa.
不可剩下一點留到早晨；若留到早晨，要用火燒了。
11 Zao ty hikama’o aze: misikiñe ty vania’o, mihana o fandia’oo naho am-pità’o ty kobaiñe; le ikamañe masika. I Fihelañ’Ambone’ Iehovà zay.
你們吃羊羔當腰間束帶，腳上穿鞋，手中拿杖，趕緊地吃；這是耶和華的逾越節。
12 Fa hiranga an-tane Mitsraime raho te haleñe, le ho lihiñeko kàboke ze valohan’ anak’ an-tane Mitsraime ao ndra ondaty ndra hare vaho hametsake zaka amo ndrahare’ i Mitsraimeo: Zaho Iehovà.
因為那夜我要巡行埃及地，把埃及地一切頭生的，無論是人是牲畜，都擊殺了，又要敗壞埃及一切的神。我是耶和華。
13 Viloñe ho anahareo amo anjomba’ imoneña’ areoo i lioy; aa naho treako ty lio, le hiary ambone’ areo raho vaho tsy ho zevoñe’ ty angorosy te lihiñeko ty an-tane Mitsraime.
這血要在你們所住的房屋上作記號；我一見這血，就越過你們去。我擊殺埃及地頭生的時候，災殃必不臨到你們身上滅你們。」
14 Ho andro faniahiañe anahareo ty andro toy. Hambena’ areo ho sabadidak’ am’ Iehovà; amo hene tarira’ areoo ty hañambena’ areo aze ho fañè tsy modo nainai’e.
「你們要記念這日，守為耶和華的節，作為你們世世代代永遠的定例。
15 Fito andro ty hikamà’ areo mofo po-dalivay; le fonga hafaha’ areo añ’ anjomba’ areo ze atao lalivay aolo’ i andro valoha’ey; amy t’ie mikama lalivay amy andro valoha’ey pak’ami’ty andro faha-fito, le haitoañe am’ Israele indatiy.
你們要吃無酵餅七日。頭一日要把酵從你們各家中除去；因為從頭一日起，到第七日為止，凡吃有酵之餅的，必從以色列中剪除。
16 Amantaño fivory miavake i andro valoha’ey, le fivory miavake ho anahareo ka i andro fahafitoy, le tsy mitoloñe ndra inoñ’inoñe amy andro rey naho tsy ty amy ho kamaeñe: zay avao ty ho fitoloña’ areo.
頭一日你們當有聖會，第七日也當有聖會。這兩日之內，除了預備各人所要吃的以外，無論何工都不可做。
17 Ambeno i sabadidake mofo po-dalivaiy amy t’ie ty andro nampiengàko amy Mitsraime i valobohò’ areoy: aa le hambena’ areo amo hene tarira’ areoo ty andro toy ho fañè tsy modo kitro añ’afe’e.
你們要守無酵節，因為我正當這日把你們的軍隊從埃及地領出來。所以，你們要守這日，作為世世代代永遠的定例。
18 Amy volam-baloha’ey, amy andro faha folo-efats’ambi’ i volañeiy naho hariva, ty hikama’ areo mofo po-dalivay pak’ ami’ty hariva’ i andro faha-roapolo-raik’ ambiy.
從正月十四日晚上，直到二十一日晚上，你們要吃無酵餅。
19 Fito andro te tsy hanjoan-dalivay ty añ’ anjomba’ areo ao, amy t’ie mikama raha nanoen-dalivay ro haitoañe amy valobohò’ Israeley indatiy, ndra t’ie mpañialo ndra te nitoly amy taney.
在你們各家中，七日之內不可有酵；因為凡吃有酵之物的，無論是寄居的，是本地的，必從以色列的會中剪除。
20 Tsy hikama raha aman-dalivay fa mofo po-dalivay ty ho kamae’ areo amo hene akiba’ areoo.
有酵的物，你們都不可吃；在你們一切住處要吃無酵餅。」
21 Aa le fonga kinoi’ i Mosè o roandria’ Israeleo, nanoa’e ty hoe, Añakaro vi’e le andrambeso ty amo hasavereña’ areoo vaho lentao i Fihelañ’ amboney.
於是，摩西召了以色列的眾長老來，對他們說：「你們要按着家口取出羊羔，把這逾越節的羊羔宰了。
22 Rambeso ty tsampan-tseva, le aloño amy lio am-panakey naho afitsezo an-dahin-dalañe roe eo naho an-tokonañe ambone eo i lio am-panakey vaho tsy ia ty hiakatse an-dalañ’ anjomba’e ampara’ te maray.
拿一把牛膝草，蘸盆裏的血，打在門楣上和左右的門框上。你們誰也不可出自己的房門，直到早晨。
23 Amy te hitoañe mb’eo t’Iehovà hanjevoñe o nte-Mitsraimeo; aa ie mahavazoho ty lio amy tokonañe amboney naho amy lahindalañe roe rey, le hiary ambone’ i lalañey t’Iehovà vaho tsy henga’e hizilik’ an-kiboho’ areo ao i mpandrotsakey hanjevoñe.
因為耶和華要巡行擊殺埃及人，他看見血在門楣上和左右的門框上，就必越過那門，不容滅命的進你們的房屋，擊殺你們。
24 Hambena’ areo nainai’e zay ho fañè tsy modo ama’o naho amo tarira’oo.
這例，你們要守着，作為你們和你們子孫永遠的定例。
25 Ie mivotrake an-tane hatolo’ Iehovà anahareo ty amy tsara’ey le ho henefe’ areo ty fitoroñañe toy.
日後，你們到了耶和華按着所應許賜給你們的那地，就要守這禮。
26 Aa naho añontanea’ o ana’ areoo ty hoe: Ino ty fitoroñ’areo toy?
你們的兒女問你們說：『行這禮是甚麼意思？』
27 Le hanoa’ areo ty hoe, Ie ty fisoroñañe i Fiariañ’ Ambone’ Iehovày, amy t’ie niary ambone’ o kibohon’ ana’ Israele e Mitsraimeo naho zinevo’e o nte-Mitsraimeo vaho nado’e o kibohon-tikañeo. Aa le niondreke ondatio, nitalaho.
你們就說：『這是獻給耶和華逾越節的祭。當以色列人在埃及的時候，他擊殺埃及人，越過以色列人的房屋，救了我們各家。』」於是百姓低頭下拜。
28 Nimb’eo o ana’ Israeleo nanao hambañe amy nandilia’ Iehovà i Mosè naho i Aharoney; zay ty nanoe’ iareo.
耶和華怎樣吩咐摩西、亞倫，以色列人就怎樣行。
29 Ie petsakaleñe, le linihi’ Iehovà ze hene valohan’ anak’ an-tane Mitsraime ao, mifototse amy tañoloñoloña’ i Parò niambesatse amy fiambesam-pifehea’ey pak’ami’ty mpirohy amy nampigabeñañe azey naho ze valohan’ anan-kàre iaby.
到了半夜，耶和華把埃及地所有的長子，就是從坐寶座的法老，直到被擄囚在監裏之人的長子，以及一切頭生的牲畜，盡都殺了。
30 Nitroatse haleñe t’i Parò, ie naho ze hene mpitoro’e naho o nte-Mitsraime iabio vaho akore ty fangololoihañe e Mitsraime ao, kanao tsy eo ty anjomba tsy aman-dolo.
法老和一切臣僕，並埃及眾人，夜間都起來了。在埃及有大哀號，無一家不死一個人的。
31 Aa le kinoi’e t’i Mosè naho i Aharone amy haleñey le nanao ty hoe, Miongaha, Iengao ondatikoo, inahareo naho o ana’Israeleo! Akia, toroño t’Iehovà, amy nisaontsie’ areoy.
夜間，法老召了摩西、亞倫來，說：「起來！連你們帶以色列人，從我民中出去，依你們所說的，去事奉耶和華吧！
32 Endeso o mpirai-lia’ areoo naho o añombe’ areoo, amy nisaontsie’ areoy vaho mañaveloa. Le tatao ka raho!
也依你們所說的，連羊群牛群帶着走吧！並要為我祝福。」
33 Tinaentae’ o nte-Mitsraimeo ondatio hampalisa ty hampiakarañe iareo amy taney, fa hoe iereo, Fonga mate zahay.
埃及人催促百姓，打發他們快快出離那地，因為埃及人說：「我們都要死了。」
34 Aa le rinambe’ ondatio o koba’ iareo po-dalivaio, ie nikolopofeñe saroñe an-tsoro’e ao miharo amo fanake fampikobàñeo.
百姓就拿着沒有酵的生麵，把摶麵盆包在衣服中，扛在肩頭上。
35 Norihe’ o ana’ Israeleo ty saontsi’ i Mosè le nihalaly bange volafoty naho volamena vaho sikiñe amo nte-Mitsraimeo,
以色列人照着摩西的話行，向埃及人要金器、銀器，和衣裳。
36 le nosihe’ Iehovà o nte-Mitsraimeo t’ie hatarike am’ iereo, le nomei’ iareo ze hene nihalalieñe. Aa le nifongane’ iareo o nte-Mitsraimeo.
耶和華叫百姓在埃及人眼前蒙恩，以致埃及人給他們所要的。他們就把埃及人的財物奪去了。
37 Nañavelo boak’ e Ramesèse pak’ e Sokòte o ana’ Israeleo, ondaty enen-ketse am-pandia fa tsy niaheñe o keleiañeo.
以色列人從蘭塞起行，往疏割去；除了婦人孩子，步行的男人約有六十萬。
38 Valobohòke mifangaro ty nitrao-pienga am’ iereo naho o lia-raikeo naho o mpirai-trokeo naho ty hanañañe tsy fotofoto.
又有許多閒雜人，並有羊群牛群，和他們一同上去。
39 Natoña’ iareo i mofo po-dalivay amy koba nendese’ iereo boake Mitsraimey, Tsy nian-dalivay i kobay amy t’ie natao’ o nte-Mitsraimeo soike le nihepakepake fa tsy eo ty hañalankaña’ iareo vaty.
他們用埃及帶出來的生麵烤成無酵餅。這生麵原沒有發起；因為他們被催逼離開埃及，不能耽延，也沒有為自己預備甚麼食物。
40 Ty fitaveaña’ o ana’ Israele nimoneñe e Mitsraimeo le efa-jato-tsi-telopolo taoñe.
以色列人住在埃及共有四百三十年。
41 Ie nimodo i 430 taoñe rezay amy andro zay, le hene nienga an-tane Mitsraime o lahiale’ Iehovà o.
正滿了四百三十年的那一天，耶和華的軍隊都從埃及地出來了。
42 Halem-pijilova’ Iehovà toy, i nampiengà’e iareo an-tane Mitsraimey, aa le ho fijilova’ o ana’ Israele iabio am’ Iehovà amo hene tarira’ iareoo ty haleñe toy.
這夜是耶和華的夜；因耶和華領他們出了埃及地，所以當向耶和華謹守，是以色列眾人世世代代該謹守的。
43 Hoe t’Iehovà amy Mosè naho i Aharone: Zao ty fañè’ i Fiariañ’ Amboney: Tsy ho kamae’ ty ambahiny,
耶和華對摩西、亞倫說：「逾越節的例是這樣：外邦人都不可吃這羊羔。
44 fe azo kamae’ ze ondevo vinily; o nisavare’oo ty hihinañe aze.
但各人用銀子買的奴僕，既受了割禮就可以吃。
45 Tsy ho kamae’ ty mpañialo ndra ty mpikarama.
寄居的和雇工人都不可吃。
46 Añ’ anjomba raike ty ikamañe aze, tsy añakarañe amy anjombay i henay vaho tsy hapènkañe o taola’eo.
應當在一個房子裏吃；不可把一點肉從房子裏帶到外頭去。羊羔的骨頭一根也不可折斷。
47 Hambena’ ty valobohò’ Israele zay.
以色列全會眾都要守這禮。
48 Aa naho te hitraok’ amy sabadidam-Pihelaña’ Iehovày ka ty renetane ama’ areo, le tsy mahay tsy ho savareñe hey ze fonga lahilahi’e; ie amy zay ro mete mitotoke mb’eo hañambeñe aze; hanahake t’ie nisamak’ amy taney. Fe tsy mete ikama ze ondaty tsy votso-boiñe;
若有外人寄居在你們中間，願向耶和華守逾越節，他所有的男子務要受割禮，然後才容他前來遵守，他也就像本地人一樣；但未受割禮的，都不可吃這羊羔。
49 raike ty fetse amo renetane mañialo ama’ areoo naho amo nisamak’ amy taneio.
本地人和寄居在你們中間的外人同歸一例。」
50 Le nanoe’ o ana’ Israeleo, nihenefa’ o ana’Israeleo ze nandilia’ Iehovà i Mosè naho i Aharoney.
耶和華怎樣吩咐摩西、亞倫，以色列眾人就怎樣行了。
51 I àndroy avao ty nampiengà’ Iehovà an-tane Mitsraime ao o ana’ Israeleo am-poko am-poko.
正當那日，耶和華將以色列人按着他們的軍隊，從埃及地領出來。
