< Job 37 >

1 Super hoc expavit cor meum, et emotum est de loco suo.
И от сего трепещет сердце мое и подвиглось с места своего.
2 Audite auditionem in terrore vocis eius, et sonum de ore illius procedentem.
Слушайте, слушайте голос Его и гром, исходящий из уст Его.
3 Subter omnes cælos ipse considerat, et lumen illius super terminos terræ.
Под всем небом раскат его, и блистание его - до краев земли.
4 Post eum rugiet sonitus, tonabit voce magnitudinis suæ, et non investigabitur, cum audita fuerit vox eius.
За ним гремит глас; гремит Он гласом величества Своего и не останавливает его, когда голос Его услышан.
5 Tonabit Deus in voce sua mirabiliter, qui facit magna et inscrutabilia.
Дивно гремит Бог гласом Своим, делает дела великие, для нас непостижимые.
6 Qui præcipit nivi ut descendat in terram, et hiemis pluviis, et imbri fortitudinis suæ.
Ибо снегу Он говорит: будь на земле; равно мелкий дождь и большой дождь в Его власти.
7 Qui in manu omnium hominum signat, ut noverint singuli opera sua.
Он полагает печать на руку каждого человека, чтобы все люди знали дело Его.
8 Ingredietur bestia latibulum, et in antro suo morabitur.
Тогда зверь уходит в убежище и остается в своих логовищах.
9 Ab interioribus egredietur tempestas, et ab Arcturo frigus.
От юга приходит буря, от севера - стужа.
10 Flante Deo concrescit gelu, et rursum latissimæ funduntur aquæ.
От дуновения Божия происходит лед, и поверхность воды сжимается.
11 Frumentum desiderat nubes, et nubes spargunt lumen suum.
Также влагою Он наполняет тучи, и облака сыплют свет Его,
12 Quæ lustrant per circuitum, quocumque eas voluntas gubernantis duxerit, ad omne quod præceperit illis super faciem orbis terrarum:
и они направляются по намерениям Его, чтоб исполнить то, что Он повелит им на лице обитаемой земли.
13 Sive in una tribu, sive in terra sua, sive in quocumque loco misericordiæ suæ eas iusserit inveniri.
Он повелевает им идти или для наказания, или в благоволение, или для помилования.
14 Ausculta hæc Iob: sta, et considera mirabilia Dei.
Внимай сему, Иов; стой и разумевай чудные дела Божии.
15 Numquid scis quando præceperit Deus pluviis, ut ostenderent lucem nubium eius?
Знаешь ли, как Бог располагает ими и повелевает свету блистать из облака Своего?
16 Numquid nosti semitas nubium magnas, et perfectas scientias?
Разумеешь ли равновесие облаков, чудное дело Совершеннейшего в знании?
17 Nonne vestimenta tua calida sunt, cum perflata fuerit terra Austro?
Как нагревается твоя одежда, когда Он успокаивает землю от юга?
18 Tu forsitan cum eo fabricatus es cælos, qui solidissimi quasi ære fusi sunt.
Ты ли с Ним распростер небеса, твердые, как литое зеркало?
19 Ostende nobis quid dicamus illi: nos quippe involvimur tenebris.
Научи нас, что сказать Ему? Мы в этой тьме ничего не можем сообразить.
20 Quis narrabit ei quæ loquor? etiam si locutus fuerit homo, devorabitur.
Будет ли возвещено Ему, что я говорю? Сказал ли кто, что сказанное доносится Ему?
21 At nunc non vident lucem: subito aer cogetur in nubes, et ventus transiens fugabit eas.
Теперь не видно яркого света в облаках, но пронесется ветер и расчистит их.
22 Ab Aquilone aurum venit, et ad Deum formidolosa laudatio.
Светлая погода приходит от севера, и окрест Бога страшное великолепие.
23 Digne eum invenire non possumus: magnus fortitudine, et iudicio, et iustitia et enarrari non potest.
Вседержитель! мы не постигаем Его. Он велик силою, судом и полнотою правосудия. Он никого не угнетает.
24 Ideo timebunt eum viri, et non audebunt contemplari omnes, qui sibi videntur esse sapientes.
Посему да благоговеют пред Ним люди, и да трепещут пред Ним все мудрые сердцем!

< Job 37 >