ヨブ 記 14
1 婦の產む人はその日少なくして艱難多し
Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
2 その來ること花のごとくにして散り 其馳ること影のごとくにして止まらず
Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
3 なんぢ是のごとき者に汝の目を啓きたまふや 汝われを汝の前にひきて審判したまふや
И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
4 誰か清き物を汚れたる物の中より出し得る者あらん 一人も無し
Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
5 その日旣に定まり その月の數なんぢに由り 汝これが區域を立て越ざらしめたまふなれば
Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
6 是に目を離して安息を得させ 之をして傭人のその日を樂しむがごとくならしめたまへ
Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
7 それ木には望あり 假令砍るるとも復芽を出してその枝絶ず
Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
8 たとひ其根地の中に老い 幹土に枯るとも
Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
9 水の潤霑にあへば即ち芽をふき枝を出して若樹に異ならず
Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
10 然ど人は死れば消うす 人氣絶なば安に在んや
А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
11 水は海に竭き河は涸てかわく
Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
12 是のごとく人も寢臥てまた興ず 天の盡るまで目覺ず睡眠を醒さざるなり
Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути! (Sheol h7585)
14 人もし死ばまた生んや 我はわが征戰の諸日の間望みをりて我が變更の來るを待ん
Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
15 なんぢ我を呼たまはん 而して我こたへん 汝かならず汝の手の作を顧みたまはん
Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
16 今なんぢは我に歩履を數へたまふ 我罪を汝うかがひたまはざらんや
А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
17 わが愆は凡て嚢の中に封じてあり汝わが罪を縫こめたまふ
Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
18 それ山も倒れて終に崩れ巖石も移りてその處を離る
Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
19 水は石を鑿ち 浪は地の塵を押流す 汝は人の望を斷たまふ
И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
20 なんぢは彼を永く攻なやまして去ゆかしめ 彼の面容の變らせて逐やりたまふ
Надвађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
21 その子尊貴なるも彼は之を知ず 卑賤なるもまた之を曉らざるなり
Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
22 只己みづからその肉に痛苦を覺え己みづからその心に哀く而已
Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
