ヨブ 記 10

1 わが心生命を厭ふ 然ば我わが憂愁を包まず言あらはし わが魂神の苦きによりて語はん

Dodijao je duši mojoj život moj; pustiæu od sebe tužnjavu svoju, govoriæu u jadu duše svoje.

2 われ神に申さん 我を罪ありしとしたまふ勿れ 何故に我とあらそふかを我に示したまへ

Reæi æu Bogu: nemoj me osuditi; kaži mi zašto se preš sa mnom.

3 なんぢ虐遇を爲し 汝の手の作を打棄て惡き者の謀計を照すことを善としたまふや

Je li ti milo da èiniš silu, da odbacuješ djelo ruku svojih i savjet bezbožnièki obasjavaš?

4 汝は肉眼を有たまふや 汝の觀たまふ所は人の觀るがごとくなるや

Jesu li u tebe oèi tjelesne? vidiš li kao što vidi èovjek?

5 なんぢの日は人間の日のごとく 汝の年は人の日のごとくなるや

Jesu li dani tvoji kao dani èovjeèji, i godine tvoje kao vijek ljudski,

6 何とて汝わが愆を尋ねわが罪をしらべたまふや

Te istražuješ moje bezakonje i za grijeh moj razbiraš?

7 されども汝はすでに我の罪なきを知たまふ また汝の手より救ひいだし得る者なし

Ti znaš da nijesam kriv, i nema nikoga ko bi izbavio iz tvoje ruke.

8 汝の手われをいとなみ我をことごとく作れり 然るに汝今われを滅ぼしたまふなり

Tvoje su me ruke stvorile i naèinile, i ti me otsvuda potireš.

9 請ふ記念たまへ 汝は土塊をもてすてるがごとくに我を作りたまへり 然るに復われを塵に歸さんとしたまふや

Opomeni se da si me kao od kala naèinio, i opet æeš me u prah obratiti.

10 汝は我を乳のごとく斟ぎ牛酪のごとくに凝しめたまひしに非ずや

Nijesi li me kao mlijeko slio i kao sir usirio me?

11 汝は皮と肉とを我に着せ骨と筋とをもて我を編み

Navukao si na me kožu i meso, i kostima i žilama spleo si me.

12 生命と恩惠とをわれに授け我を眷顧てわが魂神を守りたまへり

Životom i milošæu darivao si me; i staranje tvoje èuvalo je duh moj.

13 然はあれど汝これらの事を御心に藏しおきたまへり 我この事汝の心にあるを知る

I sakrio si to u srcu svojem; ali znam da je u tebe.

14 我もし罪を犯さば汝われをみとめてわが罪を赦したまはじ

Ako sam zgriješio, opazio si me, i nijesi me oprostio bezakonja mojega.

15 我もし行状あしからば禍あらん 假令われ義かるとも我頭を擧じ 其は我は衷に羞耻充ち 眼にわが患難を見ればなり

Ako sam skrivio, teško meni! ako li sam prav, ne mogu podignuti glave, pun sramote i videæi muku svoju.

16 もし頭を擧なば獅子のごとくに汝われを追打ち 我身の上に復なんぢの奇しき能力をあらはしたまはん

I ako se podigne, goniš me kao lav, i opet èiniš èudesa na meni.

17 汝はしばしば證する者を入かへて我を攻め 我にむかひて汝の震怒を増し新手に新手を加へて我を攻めたまふ

Ponavljaš svjedoèanstva svoja protiv mene, i umnožavaš gnjev svoj na me; vojske jedna za drugom izlaze na me.

18 何とて汝われを胎より出したまひしや 然らずば我は息絶え目に見らるること無く

Zašto si me izvadio iz utrobe? o da umrijeh! da me ni oko ne vidje!

19 曾て有ざりし如くならん 即ち我は胎より墓に持ゆかれん

Bio bih kao da nigda nijesam bio; iz utrobe u grob bio bih odnesen.

20 わが日は幾時も无きに非ずや 願くは彼姑らく息て我を離れ我をして少しく安んぜしめんことを

Nije li malo dana mojih? prestani dakle i okani me se da se malo oporavim,

21 我が往て復返ることなきその先に斯あらしめよ 我は暗き地死の蔭の地に往ん

Prije nego otidem odakle se neæu vratiti, u zemlju tamnu i u sjen smrtni,

22 この地は暗くして晦冥に等しく死の蔭にして區分なし 彼處にては光明も黑暗のごとし

U zemlju tamnu kao mrak i u sjen smrtni, gdje nema promjene i gdje je vidjelo kao tama.