Salmi 147

1 Lodate l’Eterno, perché è cosa buona salmeggiare al nostro Dio; perché è cosa dolce, e la lode è convenevole.

Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.

2 L’Eterno edifica Gerusalemme, raccoglie i dispersi d’Israele;

Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;

3 egli guarisce chi ha il cuor rotto, e fascia le loro piaghe.

Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;

4 Egli conta il numero delle stelle, le chiama tutte per nome.

Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.

5 Grande è il Signor nostro, e immenso è il suo potere; la sua intelligenza è infinita.

Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.

6 L’Eterno sostiene gli umili, ma abbatte gli empi fino a terra.

Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.

7 Cantate all’Eterno inni di lode, salmeggiate con la cetra all’Iddio nostro,

Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.

8 che cuopre il cielo di nuvole, prepara la pioggia per la terra, e fa germogliare l’erba sui monti.

Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;

9 Egli dà la pastura al bestiame e ai piccini dei corvi che gridano.

Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.

10 Egli non si compiace della forza del cavallo, non prende piacere nelle gambe dell’uomo.

Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.

11 L’Eterno prende piacere in quelli che lo temono, in quelli che sperano nella sua benignità.

Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.

12 Celebra l’Eterno, o Gerusalemme! Loda il tuo Dio, o Sion!

Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!

13 Perch’egli ha rinforzato le sbarre delle tue porte, ha benedetto i tuoi figliuoli in mezzo a te.

Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.

14 Egli mantiene la pace entro i tuoi confini, ti sazia col frumento più fino.

Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.

15 Egli manda i suoi ordini sulla terra, la sua parola corre velocissima.

Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.

16 Egli dà la neve a guisa di lana, sparge la brina a guisa di cenere.

Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.

17 Egli getta il suo ghiaccio come a pezzi; e chi può reggere dinanzi al suo freddo?

Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?

18 Egli manda la sua parola e li fa struggere; fa soffiare il suo vento e le acque corrono.

Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.

19 Egli fa conoscere la sua parola a Giacobbe, i suoi statuti e i suoi decreti a Israele.

Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.

20 Egli non ha fatto così con tutte le nazioni; e i suoi decreti esse non li conoscono. Alleluia.

Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!