Salmi 144
1 Salmo di Davide. Benedetto sia l’Eterno, la mia ròcca, che ammaestra le mie mani alla pugna e le mie dita alla battaglia;
Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату,
2 ch’è il mio benefattore e la mia fortezza, il mio alto ricetto, e il mio liberatore il mio scudo, colui nel quale mi rifugio, che mi rende soggetto il mio popolo.
Добротвор мој и ограда моја, уточиште моје и Избавитељ мој, Штит мој, Онај у кога се уздам, који ми покорава народ мој.
3 O Eterno, che cos’è l’uomo, che tu ne prenda conoscenza? o il figliuol dell’uomo che tu ne tenga conto?
Господе! Шта је човек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?
4 L’uomo è simile a un soffio, i suoi giorni son come l’ombra che passa.
Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.
5 O Eterno, abbassa i tuoi cieli e scendi; tocca i monti e fa’ che fumino.
Господе! Савиј небеса своја, и сиђи; дотакни се гора, и задимиће се.
6 Fa’ guizzare il lampo e disperdi i miei nemici. Lancia le tue saette, e mettili in rotta.
Севни муњом, и разагнај их; пусти стреле своје, и распи их.
7 Stendi le tue mani dall’alto, salvami e liberami dalle grandi acque, dalla mano degli stranieri,
Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца,
8 la cui bocca parla menzogna, e la cui destra è destra di frode.
Којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
9 O Dio, a te canterò un nuovo cantico; sul saltèro a dieci corde a te salmeggerò,
Боже! Песму нову певаћу Ти, у псалтир од десет жица удараћу Теби,
10 che dài la vittoria ai re, che liberi Davide tuo servitore dalla spada micidiale.
Који дајеш спасење царевима, и Давида слугу свог избављаш од љутог мача.
11 Salvami e liberami dalla mano degli stranieri, la cui bocca parla menzogna, e la cui destra è destra di frode.
Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
12 I nostri figliuoli, nella loro giovinezza, sian come piante novelle che crescono, e le nostre figliuole come colonne scolpite nella struttura d’un palazzo.
Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору;
13 I nostri granai siano pieni e forniscano ogni specie di beni. Le nostre gregge moltiplichino a migliaia e a diecine di migliaia nelle nostre campagne.
Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на хиљаде и на сто хиљада по становима нашим.
14 Le nostre giovenche siano feconde; e non vi sia né breccia, né fuga, né grido nelle nostre piazze.
Волови наши нека буду товни; нека не буду нападања, ни бежања, ни тужњаве по улицама нашим.
15 Beato il popolo che è in tale stato, beato il popolo il cui Dio è l’Eterno.
Благо народу, у ког је све овако! Благо народу, у ког је Господ Бог!
