Proverbi 25

1 Ecco altri proverbi di Salomone, raccolti dalla gente di Ezechia, re di Giuda.

И ово су приче Соломунове које сабраше људи Језекије цара Јудиног.

2 E’ gloria di Dio nascondere le cose; ma la gloria dei re sta nell’investigarle.

Слава је Божија скривати ствар, а слава је царска истраживати ствар.

3 L’altezza del cielo, la profondità della terra e il cuore dei re non si possono investigare.

Висина небу и дубина земљи и срце царевима не може се досегнути.

4 Togli dall’argento le scorie, e ne uscirà un vaso per l’artefice;

Узми од сребра троску, и изаћи ће ливцу заклад.

5 togli l’empio dalla presenza del re, e il suo trono sarà reso stabile dalla giustizia.

Узми безбожника испред цара, и утврдиће се правдом престо његов.

6 Non fare il vanaglorioso in presenza del re, e non ti porre nel luogo dei grandi;

Не величај се пред царем и не стај на место где стоје властељи.

7 poiché è meglio ti sia detto: “Sali qui”, anziché essere abbassato davanti al principe che gli occhi tuoi hanno veduto.

Јер је боље да ти се каже: Ходи горе, него да те понизе пред кнезом да видиш својим очима.

8 Non t’affrettare a intentar processi, che alla fine tu non sappia che fare, quando il tuo prossimo t’avrà svergognato.

Не иди одмах да се преш, гледај шта би чинио напослетку ако би те осрамотио ближњи твој.

9 Difendi la tua causa contro il tuo prossimo, ma non rivelare il segreto d’un altro,

Расправи ствар своју с ближњим својим, али туђе тајне не откривај,

10 onde chi t’ode non t’abbia a vituperare, e la tua infamia non si cancelli più.

Да те не би псовао ко чује, и срамота твоја да не би остала на теби.

11 Le parole dette a tempo son come pomi d’oro in vasi d’argento cesellato.

Златне јабуке у сребрним судима јесу згодне речи.

12 Per un orecchio docile, chi riprende con saviezza è un anello d’oro, un ornamento d’oro fino.

Златна је гривна и накит од најбољег злата мудри карач ономе који слуша.

13 Il messaggero fedele, per quelli che lo mandano, è come il fresco della neve al tempo della mèsse; esso ristora l’anima del suo padrone.

Веран је посланик као студен снежна о жетви онима који га пошаљу, и расхлађује душу својим господарима.

14 Nuvole e vento, ma punta pioggia; ecco l’uomo che si vanta falsamente della sua liberalità.

Ко се хвали даром лажним, он је као облаци и ветар без дажда.

15 Con la pazienza si piega un principe, e la lingua dolce spezza dell’ossa.

Стрпљењем се ублажава кнез, и мек језик ломи кости.

16 Se trovi del miele, mangiane quanto ti basta; che, satollandotene, tu non abbia poi a vomitarlo.

Кад нађеш мед, једи колико ти је доста, да не би наједавши га се избљувао га.

17 Metti di rado il piede in casa del prossimo, ond’egli, stufandosi di te, non abbia ad odiarti.

Ретко нека ти нога ступа у кућу ближњег твог, да не би наситивши се тебе омрзао на те.

18 L’uomo che attesta il falso contro il suo prossimo, è un martello, una spada, una freccia acuta.

Ко год говори лажно сведочанство на ближњег свог, он је као маљ и мач и оштра стрела.

19 La fiducia in un perfido, nel dì della distretta, è un dente rotto, un piede slogato.

Уздање је у неверника у невољи зуб сломљен и нога уганута.

20 Cantar delle canzoni a un cuor dolente è come togliersi l’abito in giorno di freddo, e mettere aceto sul nitro.

Ко пева песме жалосном срцу, он је као онај који свлачи хаљину на зими, и као оцат на салитру.

21 Se il tuo nemico ha fame, dagli del pane da mangiare: se ha sete, dagli dell’acqua da bere;

Ако је гладан ненавидник твој, нахрани га хлеба, и ако је жедан напој га воде.

22 ché, così, raunerai dei carboni accesi sul suo capo, e l’Eterno ti ricompenserà.

Јер ћеш живо угљевље згрнути на главу његову, и Господ ће ти платити.

23 Il vento del nord porta la pioggia, e la lingua che sparla di nascosto fa oscurare il viso.

Северни ветар носи дажд, а потајни језик лице срдито.

24 Meglio abitare sul canto d’un tetto, che in una gran casa con una moglie rissosa.

Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.

25 Una buona notizia da paese lontano è come acqua fresca a persona stanca ed assetata.

Добар је глас из далеке земље као студена вода жедној души.

26 Il giusto che vacilla davanti all’empio, è come una fontana torbida e una sorgente inquinata.

Праведник који пада пред безбожником јесте као извор ногама замућен и као студенац покварен.

27 Mangiar troppo miele non è bene ma scrutare cose difficili è un onore.

Јести много меда није добро, и истраживати славу није славно.

28 L’uomo che non si sa padroneggiare, è una città smantellata, priva di mura.

Ко нема власти над духом својим, он је град разваљен без зидова.