Proverbi 16

1 All’uomo, i disegni del cuore; ma la risposta della lingua vien dall’Eterno.

Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.

2 Tutte le vie dell’uomo a lui sembran pure, ma l’Eterno pesa gli spiriti.

Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.

3 Rimetti le cose tue nell’Eterno, e i tuoi disegni avran buona riuscita.

Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.

4 L’Eterno ha fatto ogni cosa per uno scopo; anche l’empio, per il dì della sventura.

Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.

5 Chi è altero d’animo è in abominio all’Eterno; certo è che non rimarrà impunito.

Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.

6 Con la bontà e con la fedeltà l’iniquità si espia, e col timor dell’Eterno si evita il male.

Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.

7 Quando l’Eterno gradisce le vie d’un uomo, riconcilia con lui anche i nemici.

Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.

8 Meglio poco con giustizia, che grandi entrate senza equità.

Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.

9 Il cuor dell’uomo medita la sua via, ma l’Eterno dirige i suoi passi.

Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.

10 Sulle labbra del re sta una sentenza divina; quando pronunzia il giudizio la sua bocca non erra.

Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.

11 La stadera e le bilance giuste appartengono all’Eterno, tutti i pesi del sacchetto son opera sua.

Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.

12 I re hanno orrore di fare il male, perché il trono è reso stabile con la giustizia.

Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.

13 Le labbra giuste sono gradite ai re; essi amano chi parla rettamente.

Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.

14 Ira del re vuol dire messaggeri di morte, ma l’uomo savio la placherà.

Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.

15 La serenità del volto del re dà la vita, e il suo favore è come nube di pioggia primaverile.

У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.

16 L’acquisto della sapienza oh quanto è migliore di quello dell’oro, e l’acquisto dell’intelligenza preferibile a quel dell’argento!

Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!

17 La strada maestra dell’uomo retto è evitare il male; chi bada alla sua via preserva l’anima sua.

Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.

18 La superbia precede la rovina, e l’alterezza dello spirito precede la caduta.

Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.

19 Meglio esser umile di spirito coi miseri, che spartir la preda coi superbi.

Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.

20 Chi presta attenzione alla Parola se ne troverà bene, e beato colui che confida nell’Eterno!

Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.

21 Il savio di cuore è chiamato intelligente, e la dolcezza delle labbra aumenta il sapere.

Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.

22 Il senno, per chi lo possiede, è fonte di vita, ma la stoltezza è il castigo degli stolti.

Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.

23 Il cuore del savio gli rende assennata la bocca, e aumenta il sapere sulle sue labbra.

Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.

24 Le parole soavi sono un favo di miele: dolcezza all’anima, salute al corpo.

Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.

25 V’è tal via che all’uomo par diritta, ma finisce col menare alla morte.

Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.

26 La fame del lavoratore lavora per lui, perché la sua bocca lo stimola.

Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.

27 L’uomo cattivo va scavando ad altri del male, sulle sue labbra c’è come un fuoco divorante.

Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.

28 L’uomo perverso semina contese, e il maldicente disunisce gli amici migliori.

Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.

29 L’uomo violento trascina il compagno, e lo mena per una via non buona.

Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;

30 Chi chiude gli occhi per macchinar cose perverse, chi si morde le labbra, ha già compiuto il male.

Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.

31 I capelli bianchi sono una corona d’onore; la si trova sulla via della giustizia.

Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.

32 Chi è lento all’ira val più del prode guerriero; chi padroneggia sé stesso val più di chi espugna città.

Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.

33 Si gettan le sorti nel grembo, ma ogni decisione vien dall’Eterno.

Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.