Proverbi 14

1 La donna savia edifica la sua casa, ma la stolta l’abbatte con le proprie mani.

Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.

2 Chi cammina nella rettitudine teme l’Eterno, ma chi è pervertito nelle sue vie lo sprezza.

Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.

3 Nella bocca dello stolto germoglia la superbia, ma le labbra dei savi son la loro custodia.

У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.

4 Dove mancano i buoi è vuoto il granaio, ma l’abbondanza della raccolta sta nella forza del bove.

Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.

5 Il testimonio fedele non mentisce, ma il testimonio falso spaccia menzogne.

Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.

6 Il beffardo cerca la sapienza e non la trova, ma per l’uomo intelligente la scienza è cosa facile.

Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.

7 Vattene lungi dallo stolto; sulle sue labbra certo non hai trovato scienza.

Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.

8 La sapienza dell’uomo accorto sta nel discernere la propria strada, ma la follia degli stolti non è che inganno.

Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.

9 Gli insensati si burlano delle colpe commesse, ma il favore dell’Eterno sta fra gli uomini retti.

Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.

10 Il cuore conosce la sua propria amarezza, e alla sua gioia non può prender parte un estraneo.

Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.

11 La casa degli empi sarà distrutta, ma la tenda degli uomini retti fiorirà.

Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.

12 V’è tal via che all’uomo par diritta, ma finisce col menare alla morte.

Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.

13 Anche ridendo, il cuore può esser triste; e l’allegrezza può finire in dolore.

И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.

14 Lo sviato di cuore avrà la ricompensa dal suo modo di vivere, e l’uomo dabbene, quella delle opere sue.

Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.

15 Lo scemo crede tutto quel che si dice, ma l’uomo prudente bada ai suoi passi.

Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.

16 Il savio teme, ed evita il male; ma lo stolto è arrogante e presuntuoso.

Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.

17 Chi è pronto all’ira commette follie, e l’uomo pien di malizia diventa odioso.

Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.

18 Gli scemi ereditano stoltezza, ma i prudenti s’incoronano di scienza.

Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.

19 I malvagi si chinano dinanzi ai buoni, e gli empi alle porte de’ giusti.

Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.

20 Il povero è odiato anche dal suo compagno, ma gli amici del ricco son molti.

Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.

21 Chi sprezza il prossimo pecca, ma beato chi ha pietà dei miseri!

Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.

22 Quelli che meditano il male non son forse traviati? ma quelli che meditano il bene trovan grazia e fedeltà.

Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.

23 In ogni fatica v’è profitto, ma il chiacchierare mena all’indigenza.

У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.

24 La corona de’ savi è la loro ricchezza, ma la follia degli stolti non è che follia.

Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.

25 Il testimonio verace salva delle vite, ma chi spaccia bugie non fa che ingannare.

Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.

26 V’è una gran sicurezza nel timor dell’Eterno; Egli sarà un rifugio per i figli di chi lo teme.

У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.

27 Il timor dell’Eterno è fonte di vita e fa schivare le insidie della morte.

Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.

28 La moltitudine del popolo è la gloria del re, ma la scarsezza de’ sudditi è la rovina del principe.

У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.

29 Chi è lento all’ira ha un gran buon senso, ma chi è pronto ad andare in collera mostra la sua follia.

Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.

30 Un cuor calmo è la vita del corpo, ma l’invidia è la carie dell’ossa.

Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.

31 Chi opprime il povero oltraggia Colui che l’ha fatto, ma chi ha pietà del bisognoso, l’onora.

Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.

32 L’empio è travolto dalla sua sventura, ma il giusto spera anche nella morte.

За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.

33 La sapienza riposa nel cuore dell’uomo intelligente, ma in mezzo agli stolti si fa tosto conoscere.

Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.

34 La giustizia innalza una nazione, ma il peccato è la vergogna dei popoli.

Правда подиже народ, а грех је срамота народима.

35 Il favore del re è per il servo prudente, ma la sua ira è per chi gli fa onta.

Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.