Giobbe 34

1 Elihu riprese a parlare e disse:

Још говори Елијуј и рече:

2 “O voi savi, ascoltate le mie parole! Voi che siete intelligenti, prestatemi orecchio!

Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме.

3 Poiché l’orecchio giudica dei discorsi, come il palato assapora le vivande.

Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.

4 Scegliamo quello ch’è giusto, riconosciamo fra noi quello ch’è buono.

Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро.

5 Giobbe ha detto: “Sono giusto, ma Dio mi nega giustizia;

Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду.

6 ho ragione, e passo da bugiardo; la mia ferita è incurabile, e sono senza peccato”.

Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице.

7 Dov’è l’uomo che al par di Giobbe tracanni gli empi scherni come l’acqua,

Који је човек као Јов да као воду пије подсмех?

8 cammini in compagnia de’ malfattori, e vada assieme con gli scellerati?

И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима?

9 Poiché ha detto: “Non giova nulla all’uomo l’avere il suo diletto in Dio”.

Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.

10 Ascoltatemi dunque, o uomini di senno! Lungi da Dio il male, lungi dall’Onnipotente l’iniquità!

Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег.

11 Poich’egli rende all’uomo secondo le sue opere, e fa trovare a ognuno il salario della sua condotta.

Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.

12 No, di certo Iddio non commette ingiustizie! l’Onnipotente non perverte il diritto.

Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.

13 Chi gli ha dato il governo della terra? Chi ha affidato l’universo alla sua cura?

Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену?

14 S’ei non ponesse mente che a sé stesso, se ritirasse a sé il suo spirito e il suo soffio,

Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;

15 ogni carne perirebbe d’un tratto, l’uomo ritornerebbe in polvere.

Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.

16 Se tu se’ intelligente, ascolta questo, porgi orecchio alla voce delle mie parole.

Ако си, дакле, разуман, чуј ово: слушај глас речи мојих.

17 Uno che odiasse la giustizia potrebbe governare? E osi tu condannare il Giusto, il Potente,

Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?

18 che chiama i re “uomini da nulla” e i principi: “scellerati”?

Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?

19 che non porta rispetto all’apparenza de’ grandi, che non considera il ricco più del povero, perché son tutti opera delle sue mani?

А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.

20 In un attimo, essi muoiono; nel cuor della notte, la gente del popolo è scossa e scompare, i potenti son portati via, senza man d’uomo.

Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.

21 Perché Iddio tien gli occhi aperti sulle vie de’ mortali, e vede tutti i lor passi.

Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.

22 Non vi son tenebre, non v’è ombra di morte, ove possa nascondersi chi opera iniquamente.

Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње.

23 Dio non ha bisogno d’osservare a lungo un uomo per trarlo davanti a lui in giudizio.

Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.

24 Egli fiacca i potenti, senza inchiesta; e ne stabilisce altri al loro posto;

Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место.

25 poich’egli conosce le loro azioni; li abbatte nella notte, e son fiaccati;

Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.

26 li colpisce come dei malvagi, in presenza di tutti,

Као безбожне разбија их на видику.

27 perché si sono sviati da lui e non hanno posto mente ad alcuna delle sue vie;

Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове;

28 han fatto salire a lui il gemito del povero, ed egli ha dato ascolto al gemito degli infelici.

Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних.

29 Quando Iddio dà requie chi lo condannerà? Chi potrà contemplarlo quando nasconde il suo volto a una nazione ovvero a un individuo,

Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.

30 per impedire all’empio di regnare, per allontanar dal popolo le insidie?

Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу.

31 Quell’empio ha egli detto a Dio: “Io porto la mia pena, non farò più il male,

Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити.

32 mostrami tu quel che non so vedere; se ho agito perversamente, non lo farò più”?

А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.

33 Dovrà forse Iddio render la giustizia a modo tuo, che tu lo critichi? Ti dirà forse: “Scegli tu, non io, quello che sai, dillo”?

Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори.

34 La gente assennata e ogni uomo savio che m’ascolta, mi diranno:

Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати,

35 “Giobbe parla senza giudizio, le sue parole sono senza intendimento”.

Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре.

36 Ebbene, sia Giobbe provato sino alla fine! poiché le sue risposte son quelle degli iniqui,

Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.

37 poiché aggiunge al peccato suo la ribellione, batte le mani in mezzo a noi, e moltiplica le sue parole contro Dio”.

Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.