Giobbe 28

1 Ha una miniera l’argento, e l’oro un luogo dove lo si affina.

Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.

2 Il ferro si cava dal suolo, e la pietra fusa dà il rame.

Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.

3 L’uomo ha posto fine alle tenebre, egli esplora i più profondi recessi, per trovar le pietre che son nel buio, nell’ombra di morte.

Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.

4 Scava un pozzo lontan dall’abitato; il piede più non serve a quei che vi lavorano; son sospesi, oscillano lungi dai mortali.

Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.

5 Dalla terra esce il pane, ma, nelle sue viscere, è sconvolta come dal fuoco.

Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.

6 Le sue rocce son la dimora dello zaffiro, e vi si trova della polvere d’oro.

У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.

7 L’uccello di rapina non conosce il sentiero che vi mena, né l’ha mai scorto l’occhio del falco.

Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;

8 Le fiere superbe non vi hanno messo piede, e il leone non v’è passato mai.

Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.

9 L’uomo stende la mano sul granito, rovescia dalle radici le montagne.

На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.

10 Pratica trafori per entro le rocce, e l’occhio suo scorge quanto v’è di prezioso.

Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.

11 Infrena le acque perché non gemano, e le cose nascoste trae fuori alla luce.

Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.

12 Ma la Sapienza, dove trovarla? E dov’è il luogo della Intelligenza?

Али мудрост где се налази? И где је место разуму?

13 L’uomo non ne sa la via, non la si trova sulla terra de’ viventi.

Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.

14 L’abisso dice: “Non è in me”; il mare dice: “Non sta da me”.

Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.

15 Non la si ottiene in cambio d’oro, né la si compra a peso d’argento.

Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.

16 Non la si acquista con l’oro di Ofir, con l’onice prezioso o con lo zaffiro.

Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.

17 L’oro ed il vetro non reggono al suo confronto, non la si dà in cambio di vasi d’oro fino.

Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.

18 Non si parli di corallo, di cristallo; la Sapienza val più delle perle.

Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.

19 Il topazio d’Etiopia non può starle a fronte, l’oro puro non ne bilancia il valore.

Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.

20 Donde vien dunque la Sapienza? E dov’è il luogo della Intelligenza?

Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?

21 Essa è nascosta agli occhi d’ogni vivente, è celata agli uccelli del cielo.

Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.

22 L’abisso e la morte dicono: “Ne abbiamo avuto qualche sentore”.

Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.

23 Dio solo conosce la via che vi mena, egli solo sa il luogo dove dimora,

Бог зна пут њен, и познаје место њено.

24 perché il suo sguardo giunge sino alle estremità della terra, perch’egli vede tutto quel ch’è sotto i cieli.

Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.

25 Quando regolò il peso del vento e fissò la misura dell’acque,

Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,

26 quando dette una legge alla pioggia e tracciò la strada al lampo dei tuoni,

Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.

27 allora la vide e la rivelò, la stabilì ed anche l’investigò.

Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.

28 E disse all’uomo: “Ecco: temere il Signore: questa è la Sapienza, e fuggire il male è l’Intelligenza”.”

А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.