2 Samuele 23
1 Queste sono le ultime parole di Davide: “Parola di Davide, figliuolo d’Isai, parola dell’uomo che fu elevato ad alta dignità, dell’unto dell’Iddio di Giacobbe, del dolce cantore d’Israele:
А ово су последње речи Давидове: Рече Давид син Јесејев, рече човек који би постављен високо, помазаник Бога Јаковљевог, и љубак у песмама Израиљевим:
2 Lo spirito dell’Eterno ha parlato per mio mezzo, e la sua parola è stata sulle mie labbra.
Дух Господњи говори преко мене, и беседа Његова би на мом језику.
3 L’Iddio d’Israele ha parlato, la Ròcca d’Israele m’ha detto: “Colui che regna sugli uomini con giustizia, colui che regna con timor di Dio,
Рече Бог Израиљев, каза ми Стена Израиљева; који влада људима нека је праведан, владајући у страху Божијем;
4 è come la luce mattutina, quando il sole si leva in un mattino senza nuvole, e col suo splendore, dopo la pioggia, fa spuntare l’erbetta dalla terra”.
И биће као светлост јутарња, кад сунце излази јутром без облака, и као трава која расте из земље од светлости иза дажда.
5 Non è egli così della mia casa dinanzi a Dio? Poich’egli ha fermato con me un patto eterno, in ogni punto ben regolato e sicuro appieno. Non farà egli germogliare la mia completa salvezza e tutto ciò ch’io bramo?
Ако и није такав дом мој пред Богом, ипак је учинио завет вечан са мном, у свему добро уређен и утврђен. И то је све спасење моје и сва жеља моја, ако и не да да расте.
6 Ma gli scellerati tutti quanti son come spine che si buttan via e non si piglian con la mano;
А безаконици ће свиколики бити као трње почупани, које се не хвата руком.
7 chi le tocca s’arma d’un ferro o d’un’asta di lancia e si bruciano interamente là dove sono”.
Него ко хоће да га се дохвати, узме гвожђе или копљачу; и сажиже се огњем на месту.
8 Questi sono i nomi dei valorosi guerrieri che furono al servizio di Davide: Josheb-Basshebeth, il Tahkemonita, capo dei principali ufficiali. Egli impugnò la lancia contro ottocento uomini, che uccise in un solo scontro.
Ово су имена јунака Давидових: Јосев-Васевет Тахмонац први између тројице; њему милина би ударити копљем на осам стотина и поби их уједанпут.
9 Dopo di lui veniva Eleazar, figliuolo di Dodo, figliuolo di Akoi, uno dei tre valorosi guerrieri che erano con Davide, quando sfidarono i Filistei raunati per combattere, mentre gli Israeliti si ritiravano sulle alture.
За њим Елеазар син Додона сина Ахоховог, између три јунака који беху с Давидом, и осрамотише Филистеје скупљене на бој, кад Израиљци отидоше;
10 Egli si levò, percosse i Filistei, finché la sua mano, spossata, rimase attaccata alla spada. E l’Eterno concesse in quel giorno una gran vittoria, e il popolo tornò a seguire Eleazar soltanto per spogliare gli uccisi.
Он се подиже, и би Филистеје докле му се рука не умори и укочи се при мачу: и Господ даде велико спасење онај дан, те се народ врати за њим само да покупи плен.
11 Dopo di lui veniva Shamma, figliuolo di Aghé, lo Hararita. I Filistei s’erano radunati in massa; e in quel luogo v’era un campo pieno di lenticchie; e, come i popolo fuggiva dinanzi ai Filistei,
А за њим Сама син Агејев Араранин; кад се Филистеји скупише у гомилу, и онде беше њива пуна лећа, и народ побеже од Филистеја,
12 Shamma si piantò in mezzo al campo, lo difese, e sconfisse i Filistei. E l’Eterno concesse una gran vittoria.
Стаде усред њиве, и одбрани је, и поби Филистеје, и Бог даде велико спасење.
13 Tre dei trenta capi scesero, al tempo della mietitura, e vennero da Davide nella spelonca di Adullam, mentre una schiera di Filistei era accampata nella valle dei Refaim.
И та три прва између тридесет сиђоше и дођоше о жетви к Давиду у пећину одоламску, кад војска филистејска стајаше у логору, у долини рафајској.
14 Davide era allora nella fortezza, e c’era un posto di Filistei a Bethlehem.
А Давид беше онда у граду, и беше онда стража филистејска у Витлејему.
15 Davide ebbe un desiderio, e disse: “Oh se qualcuno mi desse da bere dell’acqua del pozzo ch’è vicino alla porta di Bethlehem!”
А Давид зажеле, и рече: Ко би ми донео воде да пијем из студенца витлејемског што је код врата!
16 E i tre prodi s’aprirono un varco attraverso al campo filisteo, attinsero dell’acqua dal pozzo di Bethlehem, vicino alla porta; e presala seco, la presentarono a Davide; il qual però non ne volle bere, ma la sparse davanti all’Eterno,
Тада она три јунака продреше кроз логор филистејски, и захватише воде из студенца витлејемског што је код врата, и донесоше и дадоше Давиду; али он је не хте пити, него је проли пред Господом;
17 dicendo: “Lungi da me, o Eterno, ch’io faccia tal cosa! Beverei io il sangue di questi uomini, che sono andati là a rischio della loro vita?” E non la volle bere. Questo fecero quei tre prodi.
И рече: Не дај Боже да бих то учинио. Није ли то крв ових људи, који не марећи за живот свој идоше. И не хте пити. То учинише ова три јунака.
18 Abishai, fratello di Joab, figliuolo di Tseruia, fu il capo di altri tre. Egli impugnò la lancia contro trecento uomini, e li uccise; e s’acquistò fama fra i tre.
И Ависај брат Јоавов син Серујин беше први између тројице; он махну копљем својим на три стотине, и поби их, и прослави се међу тројицом.
19 Fu il più illustre dei tre, e perciò fu fatto loro capo; nondimeno non giunse ad eguagliare i primi tre.
Између те тројице беше најславнији, и поста им поглавар; али оне тројице не стиже.
20 Poi veniva Benaia da Kabtseel, figliuolo di Jehoiada, figliuolo di Ish-hai, celebre per le sue prodezze. Egli uccise i due grandi eroi di Moab. Discese anche in mezzo a una cisterna, dove uccise un leone, un giorno di neve.
И Венаја син Јодајев, син човека јунака, велик делима, из Кавсеила; он погуби два јунака моавска, и сишав уби лава у јами кад беше снег.
21 E uccise pure un Egiziano, d’aspetto formidabile, e che teneva una lancia in mano; ma Benaia gli scese contro con un bastone, strappò di mano all’Egiziano la lancia, e se ne servì per ucciderlo.
Он уби и једног Мисирца, знатног човека; имаше Мисирац копље у руци, а он изиђе на њ са штапом, и истрже Мисирцу копље из руке, и уби га његовим копљем.
22 Questo fece Benaia, figliuolo di Jehoiada; e s’acquistò fama fra i tre prodi.
То учини Венаја син Јодајев, и би славан међу ова три јунака.
23 Fu il più illustre dei trenta; nondimeno non giunse ad eguagliare i primi tre. E Davide lo ammise nel suo consiglio.
Беше најславнији између тридесеторице, али оне тројице не стиже; и Давид га постави над пратиоцима својим.
24 Poi v’erano: Asael, fratello di Joab, uno dei trenta; Elkanan, figliuolo di Dodo, da Bethlehem;
Асаило брат Јоавов беше међу тридесеторицом, а то беху: Елханан син Додонов из Витлејема,
25 Shamma da Harod; Elika da Harod;
Сама Арођанин, Елика Арођанин.
26 Helets da Pelet; Ira, figliuolo di Ikkesh, da Tekoa;
Хелис Фалћанин, Ира син Икисов Текујанин,
27 Abiezer da Anathoth; Mebunnai da Husha;
Авијезер Анатоћанин, Мевунеј Хусаћанин,
28 Tsalmon da Akoa; Maharai da Netofa;
Салмон Ахошанин, Марај Нетофаћанин,
29 Heleb, figliuolo di Baana, da Netofa; Ittai, figliuolo di Ribai, da Ghibea, de’ figliuoli di Beniamino;
Хелев син Ванин Нетофаћанин, Итај син Ривајев из Гаваје синова Венијаминових,
30 Benaia da Pirathon; Hiddai da Nahale-Gaash;
Венаја Пиротоњанин, Идај из долине Гаса.
31 Abi-Albon d’Arbath; Azmavet da Barhum;
Ави-Алвон Арваћанин, Азмавет Варумљанин,
32 Eliahba da Shaalbon; Bene-Jashen; Gionathan;
Елијава Салвоњанин, Јонатан од синова Јасинових,
33 Shamma da Harar; Ahiam, figliuolo di Sharar, da Arar;
Сама Араранин, Ахијам син Сахаров Араранин,
34 Elifelet, figliuolo di Ahasbai, figliuolo di un Maacatheo; Eliam, figliuolo di Ahitofel, da Ghilo;
Елифелет, син Асвеја Махаћанина, Елијем син Ахитофела Гилоњанина.
35 Hetsrai da Carmel; Paarai da Arab;
Есрај Кармилац, Фареј Арвљанин,
36 Igal, figliuolo di Nathan, da Tsoba; Bani da Gad;
Игал син Натанов из Сове, Ванија од Гада,
37 Tselek, l’Ammonita; Naharai da Beeroth, scudiero di Joab, figliuolo di Tseruia;
Селек Амонац, Нареј Вироћанин, који ношаше оружје Јоаву сину Серујином,
38 Ira da Jether; Gareb da Jether;
Ира Јетранин, Гарив Јетранин,
39 Uria, lo Hitteo. In tutto trentasette.
Урија Хетејин; свега тридесет и седам.
