Proverbi 17

1 Un tozzo di pane secco con tranquillità è meglio di una casa piena di banchetti festosi e di discordia.

Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.

2 Lo schiavo intelligente prevarrà su un figlio disonorato e avrà parte con i fratelli all'eredità.

Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.

3 Il crogiuolo è per l'argento e il forno per l'oro, ma chi prova i cuori è il Signore.

Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.

4 Il maligno presta attenzione a un labbro maledico, il bugiardo ascolta una lingua nociva.

Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.

5 Chi deride il povero offende il suo creatore, chi gioisce della sciagura altrui non resterà impunito.

Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.

6 Corona dei vecchi sono i figli dei figli, onore dei figli i loro padri.

Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.

7 Non conviene all'insensato un linguaggio elevato, ancor meno al principe un linguaggio falso.

Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.

8 Il dono è come un talismano per il proprietario: dovunque si volga ha successo.

Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.

9 Chi copre la colpa si concilia l'amicizia, ma chi la divulga divide gli amici.

Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.

10 Fa più una minaccia all'assennato che cento percosse allo stolto.

Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.

11 Il malvagio non cerca altro che la ribellione, ma gli sarà mandato contro un messaggero senza pietà.

Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.

12 Meglio incontrare un'orsa privata dei figli che uno stolto in preda alla follia.

Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.

13 Chi rende male per bene vedrà sempre la sventura in casa.

Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.

14 Iniziare un litigio è come aprire una diga, prima che la lite si esasperi, troncala.

Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.

15 Assolvere il reo e condannare il giusto sono due cose in abominio al Signore.

Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.

16 A che serve il denaro in mano allo stolto? Forse a comprar la sapienza, se egli non ha senno?

На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?

17 Un amico vuol bene sempre, è nato per essere un fratello nella sventura.

У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.

18 E' privo di senno l'uomo che offre garanzie e si dà come garante per il suo prossimo.

Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.

19 Chi ama la rissa ama il delitto, chi alza troppo l'uscio cerca la rovina.

Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.

20 Un cuore perverso non troverà mai felicità, una lingua tortuosa andrà in malora.

Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.

21 Chi genera uno stolto ne avrà afflizione; non può certo gioire il padre di uno sciocco.

Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.

22 Un cuore lieto fa bene al corpo, uno spirito abbattuto inaridisce le ossa.

Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.

23 L'iniquo accetta regali di sotto il mantello per deviare il corso della giustizia.

Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.

24 L'uomo prudente ha la sapienza davanti a sé, ma gli occhi dello stolto vagano in capo al mondo.

Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.

25 Un figlio stolto è un tormento per il padre e un'amarezza per colei che lo ha partorito.

Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.

26 Non sta bene multare chi ha ragione e peggio ancora colpire gli innocenti.

Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.

27 Chi è parco di parole possiede la scienza; uno spirito calmo è un uomo intelligente.

Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.

28 Anche lo stolto, se tace, passa per saggio e, se tien chiuse le labbra, per intelligente.

И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.