Jób 38
1 Majd felele az Úr Jóbnak a forgószélből és monda:
Тада одговори Господ Јову из вихора и рече:
2 Ki az, a ki elhomályosítja az örök rendet tudatlan beszéddel?
Ко је то што замрачује савет речима неразумно?
3 Nosza övezd fel, mint férfiú derekadat, én majd kérdezlek, te meg taníts engem!
Опаши се сада као човек; ја ћу те питати, а ти ми казуј.
4 Hol voltál, mikor a földnek alapot vetettem? Mondd meg, ha tudsz valami okosat!
Где си ти био кад ја оснивах земљу? Кажи, ако си разуман.
5 Ki határozta meg mértékeit, ugyan tudod-é; avagy ki húzta el felette a mérő zsinórt?
Ко јој је одредио мере? Знаш ли? Или ко је растегао уже преко ње?
6 Mire bocsátották le oszlopait, avagy ki vetette fel szegeletkövét;
На чем су подножја њена углављена? Или ко јој је метнуо камен угаони?
7 Mikor együtt örvendezének a hajnalcsillagok, és Istennek minden fiai vigadozának?
Кад певаху заједно звезде јутарње и сви синови Божји кликоваху.
8 És kicsoda zárta el ajtókkal a tengert, a mikor előtünt, az anyaméhből kijött;
Или ко је затворио море вратима кад као из утробе изиђе?
9 Mikor ruházatává a felhőt tevém, takarójául pedig a sürű homályt?
Кад га одех облаком и пових тамом;
10 Mikor reávontam törvényemet, zárat és ajtókat veték eléje:
Кад поставих за њ уредбу своју и метнух му преворнице и врата;
11 És azt mondám: Eddig jőjj és ne tovább; ez itt ellene áll kevély habjaidnak!
И рекох: Довде ћеш долазити, а даље нећеш, и ту ће се устављати поносити валови твоји.
12 Parancsoltál-é a reggelnek, a mióta megvagy? Kimutattad-é a hajnalnak a helyét?
Јеси ли свог века заповедио јутру, показао зори место њено,
13 Hogy belefogózzék a földnek széleibe, és lerázassanak a gonoszok róla.
Да се ухвати земљи за крајеве, и да се растерају с ње безбожници,
14 Hogy átváltozzék mint a megpecsételt agyag, és előálljon, mint egy ruhában.
Да се она промени као блато печатно, а они да стоје као хаљина,
15 Hogy a gonoszoktól elvétessék világosságuk, és a fölemelt kar összetöressék?
Да се одузме безбожницима светлост њихова и рука подигнута да се сломи?
16 Eljutottál-é a tenger forrásáig, bejártad-é a mélységnek fenekét?
Јеси ли долазио до дубина морских? И по дну пропасти јеси ли ходио?
17 Megnyíltak-é néked a halálnak kapui; a halál árnyékának kapuit láttad-é?
Јесу ли ти се отворила врата смртна, и врата сена смртног јеси ли видео?
18 Áttekintetted-é a föld szélességét, mondd meg, ha mindezt jól tudod?
Јеси ли сагледао ширину земаљску? Кажи, ако знаш све то.
19 Melyik út visz oda, hol a világosság lakik, és a sötétségnek hol van a helye?
Који је пут к стану светлости? И где је место тами,
20 Hogy visszavinnéd azt az ő határába, és hogy megismernéd lakása útjait.
Да би је узео и одвео до међе њене, и знао стазе к дому њеном?
21 Tudod te ezt, hiszen már akkor megszülettél; napjaidnak száma nagy!
Знаш ти; јер си се онда родио, и број је дана твојих велик.
22 Eljutottál-é a hónak tárházához; vagy a jégesőnek tárházát láttad-é?
Јеси ли улазио у ризнице снежне? Или ризнице градне јеси ли видео,
23 A mit fentartottam a szükség idejére, a harcz és háború napjára?
Које чувам за време невоље, за дан боја и рата?
24 Melyik út visz oda, a hol szétoszlik a világosság, és szétterjed a keleti szél a földön?
Којим се путем дели светлост и устока се разилази по земљи?
25 Ki hasított nyílást a záporesőnek, és a mennydörgő villámnak útat?
Ко је разделио јазове поводњу и пут светлици громовној?
26 Hogy aláessék az ember nélkül való földre, a pusztaságra, holott senki sincsen;
Да би ишао дажд на земљу где нема никога, и на пустињу где нема човека,
27 Hogy megitasson pusztát, sivatagot, és hogy sarjaszszon zsenge pázsitot?
Да напоји пуста и неродна места, и учини да расте трава зелена.
28 Van-é atyja az esőnek, és ki szülte a harmat cseppjeit?
Има ли дажд оца? Или ко је родио капље росне?
29 Kinek méhéből jött elő a jég, és az ég daráját kicsoda szülte?
Из чије је утробе изашао лед, и ко је родио слану небеску,
30 Miként rejtőznek el a vizek mintegy kő alá, és mint zárul be a mély vizek színe?
Да се воде скривају и постају као камен и крајеви пропасти срастају?
31 Összekötheted-é a fiastyúk szálait; a kaszáscsillag köteleit megoldhatod-é?
Можеш ли свезати милине влашићима? Или свезу штапима разрешити?
32 A hajnalcsillagot előhozhatod-é az ő idejében, avagy a gönczölszekeret forgathatod-é fiával együtt?
Можеш ли извести јужне звезде на време? Или кола са звездама њиховим хоћеш ли водити?
33 Ismered-é az ég törvényeit, vagy te határozod-é meg uralmát a földön?
Знаш ли ред небески? Можеш ли ти уређивати владу његову на земљи?
34 Felemelheted-é szavadat a felhőig, hogy a vizeknek bősége beborítson téged?
Можеш ли дигнути глас свој до облака да би те мноштво воде покрило?
35 Kibocsáthatod-é a villámokat, hogy elmenjenek, vagy mondják-é néked: Itt vagyunk?
Можеш ли пустити муње да иду, и да ти кажу: Ево нас?
36 Ki helyezett bölcseséget a setét felhőkbe, vagy a tüneményeknek ki adott értelmet?
Ко је метнуо човеку у срце мудрост? Или ко је дао души разум?
37 Ki számlálta meg a bárányfelhőket bölcseséggel, és ki üríti ki az égnek tömlőit;
Ко ће избројати облаке мудрошћу, и мехове небеске ко ће излити,
38 Mikor a por híg sárrá változik, és a göröngyök összetapadnak?
Да се расквашен прах згусне и груде се слепе?
39 Vadászol-é prédát a nőstény oroszlánnak, és az oroszlánkölykök éhségét kielégíted-é;
Ловиш ли ти лаву лов? И лавићима трбух пуниш,
40 Mikor meglapulnak tanyáikon, és a bokrok közt lesben vesztegelnek?
Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?
41 Ki szerez a hollónak eledelt, mikor a fiai Istenhez kiáltoznak; kóvályognak, mert nincs mit enniök?
Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести?
