Példabeszédek 17

1 Jobb száraz darab kenyér és nyugalom mellette, mint ház tele háborúságos áldozatokkal.

Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.

2 Eszes szolga uralkodni fog a szégyenletes fiún, és a testvérek közt osztozkodni fog az örökségen.

Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.

3 Tégely az ezüstnek s kohó az aranynak, de a szívek vizsgálója az Örökkévaló.

Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.

4 A gonosztevő figyel a jogtalanság ajkára, a hazug hallgat a veszedelem nyelvére.

Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.

5 A ki gúnyolódik a szegényen, káromolta alkotóját, a ki őrvend szerencsétlenségen, nem marad büntetlenül.

Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.

6 Az öregek koronája gyermekeik gyermekei és a gyermekek dísze a szüleik.

Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.

7 Nem illő az aljashoz fennhéjázó beszéd, hát még a nemeshez hazug beszéd.

Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.

8 Bűvös kő a megvesztegetés gazdája szemeiben: bármerre fordul, boldogul.

Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.

9 A ki eltakarja a bűntettet, szeretetet keres, de a ki ismételgeti a dolgot, barátot választ el.

Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.

10 Mélyen hat a dorgálás az értelmesre, inkább mint mikor százszor ütik a balgát.

Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.

11 Csak bajt keres az engedetlen, a kegyetlen követ bocsáttatik ellene.

Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.

12 Találjon rá az emberre kölykétől megfosztott medve, és ne a balga az ő oktalanságában.

Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.

13 A ki rosszat fizet jóért, nem mozdul el házából a baj.

Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.

14 Víznek kieresztése a viszály kezdete: mielőtt kitörne, hagyd abba a pört.

Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.

15 A ki fölmenti a bűnöst és elítéli az igazat: az Örökkévaló utálata mindkettejük.

Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.

16 Minek is a vételár balgának kezében, hogy bölcsességet vegyen, s nincsen ész!

На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?

17 Minden időben szeret a barát, de testvér szorongatás idejére születik.

У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.

18 Esztelen ember kézbe csap, kezességet vállal felebarátja előtt.

Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.

19 A ki a bűntettet szereti, szereti a czívódást; a ki magasra teszi bejáratát, romlást keres.

Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.

20 Álnok szívű nem talál jót, s a ki nyelvével ferde, bajba esik.

Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.

21 A ki balgának szülője, az neki bánatára van, és nem örül az aljasnak atyja.

Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.

22 Örvendő szív jó gyógyítást ad, de a levert lélek kiszárítja a csontot.

Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.

23 Megvesztegetést vesz ki öléből a gonosz, hogy elhajlítsa a jog ösvényeit.

Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.

24 Az értelmesnek arcza előtt van a bölcsesség, de a balgának szemei föld végén járnak.

Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.

25 Bosszúsága atyjának a balga fiú, és keserűsége szülőanyjának.

Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.

26 Még bírságolni az igazat sem jó, megverni a nemeseket a méltányosság ellenére.

Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.

27 Visszatartja beszédét a ki tudást ismer, tartózkodó lelkű az értelmes ember,

Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.

28 Az oktalan is, midőn hallgat, bölcsnek tekintetik, a ki becsukja ajkait, értelmesnek.

И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.