Példabeszédek 1
1 Példabeszédei Salamonnak, Dávid fiának, Izraél királyának.
Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
2 Hogy tudjunk bölcsességet és oktatást, hogy értsük az értelmesség mondásait;
Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
3 hogy elfogadjunk belátásra való oktatást, igazságot, jogot és egyenességet;
Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
4 hogy adjanak az együgyűeknek okosságot, az ifjúnak tudást és meggondolást;
Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
5 hallja a bölcs s gyarapodjék tanulságban, s az értelmes útmutatást szerezzen;
Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
6 hogy értsünk példázatot s ékes beszédet, bölcsek szavait és rejtvényeiket.
Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
7 Istenfélelem a tudás kezdete; bölcsességet és oktatást az oktalanok megvetnek.
Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
8 Halljad, fiam, atyád oktatását és el ne hagyjad anyád tanítását;
Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
9 mert kecses füzér azok fejednek és díszláncz a te nyakadnak.
Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
10 Fiam, ha téged vétkesek csábítanak, ne engedj!
Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
11 Ha azt mondják: jer velünk, leselkedjünk vérre, ólálkodjunk ártatlanra ok nélkül;
Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму; (Sheol h7585)
13 mindenféle drága vagyont találunk, megtöltjük házainkat zsákmánnyal;
Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
14 sorsodat veted közöttünk, egy zacskónk lesz mindnyájunknak:
Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
15 fiam, ne járj az úton velük, tartsd vissza lábadat ösvényüktől;
Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
16 mert lábaik rosszra futnak, és sietnek vért ontani.
Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
17 Hisz hiába van kivetve a háló minden szárnyas szemei előtt.
Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
18 Ők pedig a maguk vérére leselkednek, a maguk lelkére ólálkodnak.
А они вребају своју крв и заседају својој души.
19 Ilyenek útjai mindenkinek, ki nyerészkedést űz: gazdájának lelkét veszi az el.
Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
20 Bölcsesség az utczán megszólal, a piaczokon hallatja hangját;
Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
21 zajongó utczák sarkán hirdet, kapuk bejáratain, a városban mondja el mondásait:
У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
22 Meddig, együgyűek, szeretitek az együgyűséget, s kívánják meg a csúfolók a csúfolást, és gyűlölik a balgák a tudást?
Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
23 Fordulnátok feddésemre! Íme, ömleszteném nektek szellememet, tudatnám veletek szavaimat.
Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
24 Mivel hívtalak, de ti vonakodtatok, kinyújtottam kezemet, de senki sem figyelt,
Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
25 elvetettétek minden tanácsomat és feddésemnek nem engedtetek:
Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
26 én is nevetek majd szerencsétlenségteken, gúnyolódom, mikor eljő rettegéstek,
Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
27 mikor eljő mint zivatar a ti rettegéstek és szerencsétlenségtek mint szélvész érkezik, mikor jő reátok szorultság és szükség.
Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
28 Akkor hívnak majd engem, de nem felelek, keresnek engem, de nem találnak meg;
Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
29 mivelhogy gyűlölték a tudást a az istenfélelmet nem választották,
Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
30 nem engedtek tanácsomnak, megvetették minden feddésemet.
Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
31 Egyenek hát az útjok gyümölcséből, s lakjanak jól a maguk tanácsaiból.
Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
32 Mert az együgyűek megátalkodottsága megöli őket, s a balgák gondatlansága elveszti őket;
Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
33 de a ki rám hallgat, bizton fog lakni s nyugodt lesz a veszedelem rettegésétől.
Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
