< מִשְׁלֵי 1 >

משלי שלמה בן דוד מלך ישראל׃ 1
Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
לדעת חכמה ומוסר להבין אמרי בינה׃ 2
Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
לקחת מוסר השכל צדק ומשפט ומישרים׃ 3
Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
לתת לפתאים ערמה לנער דעת ומזמה׃ 4
Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
ישמע חכם ויוסף לקח ונבון תחבלות יקנה׃ 5
Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
להבין משל ומליצה דברי חכמים וחידתם׃ 6
Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
יראת יהוה ראשית דעת חכמה ומוסר אוילים בזו׃ 7
Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
שמע בני מוסר אביך ואל תטש תורת אמך׃ 8
Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
כי לוית חן הם לראשך וענקים לגרגרתיך׃ 9
Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
בני אם יפתוך חטאים אל תבא׃ 10
Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
אם יאמרו לכה אתנו נארבה לדם נצפנה לנקי חנם׃ 11
Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
נבלעם כשאול חיים ותמימים כיורדי בור׃ (Sheol h7585) 12
Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму; (Sheol h7585)
כל הון יקר נמצא נמלא בתינו שלל׃ 13
Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
גורלך תפיל בתוכנו כיס אחד יהיה לכלנו׃ 14
Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
בני אל תלך בדרך אתם מנע רגלך מנתיבתם׃ 15
Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
כי רגליהם לרע ירוצו וימהרו לשפך דם׃ 16
Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
כי חנם מזרה הרשת בעיני כל בעל כנף׃ 17
Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
והם לדמם יארבו יצפנו לנפשתם׃ 18
А они вребају своју крв и заседају својој души.
כן ארחות כל בצע בצע את נפש בעליו יקח׃ 19
Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
חכמות בחוץ תרנה ברחבות תתן קולה׃ 20
Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
בראש המיות תקרא בפתחי שערים בעיר אמריה תאמר׃ 21
У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
עד מתי פתים תאהבו פתי ולצים לצון חמדו להם וכסילים ישנאו דעת׃ 22
Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
תשובו לתוכחתי הנה אביעה לכם רוחי אודיעה דברי אתכם׃ 23
Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
יען קראתי ותמאנו נטיתי ידי ואין מקשיב׃ 24
Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
ותפרעו כל עצתי ותוכחתי לא אביתם׃ 25
Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
גם אני באידכם אשחק אלעג בבא פחדכם׃ 26
Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
בבא כשאוה פחדכם ואידכם כסופה יאתה בבא עליכם צרה וצוקה׃ 27
Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
אז יקראנני ולא אענה ישחרנני ולא ימצאנני׃ 28
Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
תחת כי שנאו דעת ויראת יהוה לא בחרו׃ 29
Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
לא אבו לעצתי נאצו כל תוכחתי׃ 30
Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
ויאכלו מפרי דרכם וממעצתיהם ישבעו׃ 31
Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
כי משובת פתים תהרגם ושלות כסילים תאבדם׃ 32
Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
ושמע לי ישכן בטח ושאנן מפחד רעה׃ 33
Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.

< מִשְׁלֵי 1 >