< איוב 38 >
ויען יהוה את איוב מן הסערה ויאמר׃ | 1 |
Тада одговори Господ Јову из вихора и рече:
מי זה מחשיך עצה במלין בלי דעת׃ | 2 |
Ко је то што замрачује савет речима неразумно?
אזר נא כגבר חלציך ואשאלך והודיעני׃ | 3 |
Опаши се сада као човек; ја ћу те питати, а ти ми казуј.
איפה היית ביסדי ארץ הגד אם ידעת בינה׃ | 4 |
Где си ти био кад ја оснивах земљу? Кажи, ако си разуман.
מי שם ממדיה כי תדע או מי נטה עליה קו׃ | 5 |
Ко јој је одредио мере? Знаш ли? Или ко је растегао уже преко ње?
על מה אדניה הטבעו או מי ירה אבן פנתה׃ | 6 |
На чем су подножја њена углављена? Или ко јој је метнуо камен угаони?
ברן יחד כוכבי בקר ויריעו כל בני אלהים׃ | 7 |
Кад певаху заједно звезде јутарње и сви синови Божји кликоваху.
ויסך בדלתים ים בגיחו מרחם יצא׃ | 8 |
Или ко је затворио море вратима кад као из утробе изиђе?
בשומי ענן לבשו וערפל חתלתו׃ | 9 |
Кад га одех облаком и пових тамом;
ואשבר עליו חקי ואשים בריח ודלתים׃ | 10 |
Кад поставих за њ уредбу своју и метнух му преворнице и врата;
ואמר עד פה תבוא ולא תסיף ופא ישית בגאון גליך׃ | 11 |
И рекох: Довде ћеш долазити, а даље нећеш, и ту ће се устављати поносити валови твоји.
המימיך צוית בקר ידעתה שחר מקמו׃ | 12 |
Јеси ли свог века заповедио јутру, показао зори место њено,
לאחז בכנפות הארץ וינערו רשעים ממנה׃ | 13 |
Да се ухвати земљи за крајеве, и да се растерају с ње безбожници,
תתהפך כחמר חותם ויתיצבו כמו לבוש׃ | 14 |
Да се она промени као блато печатно, а они да стоје као хаљина,
וימנע מרשעים אורם וזרוע רמה תשבר׃ | 15 |
Да се одузме безбожницима светлост њихова и рука подигнута да се сломи?
הבאת עד נבכי ים ובחקר תהום התהלכת׃ | 16 |
Јеси ли долазио до дубина морских? И по дну пропасти јеси ли ходио?
הנגלו לך שערי מות ושערי צלמות תראה׃ | 17 |
Јесу ли ти се отворила врата смртна, и врата сена смртног јеси ли видео?
התבננת עד רחבי ארץ הגד אם ידעת כלה׃ | 18 |
Јеси ли сагледао ширину земаљску? Кажи, ако знаш све то.
אי זה הדרך ישכן אור וחשך אי זה מקמו׃ | 19 |
Који је пут к стану светлости? И где је место тами,
כי תקחנו אל גבולו וכי תבין נתיבות ביתו׃ | 20 |
Да би је узео и одвео до међе њене, и знао стазе к дому њеном?
ידעת כי אז תולד ומספר ימיך רבים׃ | 21 |
Знаш ти; јер си се онда родио, и број је дана твојих велик.
הבאת אל אצרות שלג ואצרות ברד תראה׃ | 22 |
Јеси ли улазио у ризнице снежне? Или ризнице градне јеси ли видео,
אשר חשכתי לעת צר ליום קרב ומלחמה׃ | 23 |
Које чувам за време невоље, за дан боја и рата?
אי זה הדרך יחלק אור יפץ קדים עלי ארץ׃ | 24 |
Којим се путем дели светлост и устока се разилази по земљи?
מי פלג לשטף תעלה ודרך לחזיז קלות׃ | 25 |
Ко је разделио јазове поводњу и пут светлици громовној?
להמטיר על ארץ לא איש מדבר לא אדם בו׃ | 26 |
Да би ишао дажд на земљу где нема никога, и на пустињу где нема човека,
להשביע שאה ומשאה ולהצמיח מצא דשא׃ | 27 |
Да напоји пуста и неродна места, и учини да расте трава зелена.
היש למטר אב או מי הוליד אגלי טל׃ | 28 |
Има ли дажд оца? Или ко је родио капље росне?
מבטן מי יצא הקרח וכפר שמים מי ילדו׃ | 29 |
Из чије је утробе изашао лед, и ко је родио слану небеску,
כאבן מים יתחבאו ופני תהום יתלכדו׃ | 30 |
Да се воде скривају и постају као камен и крајеви пропасти срастају?
התקשר מעדנות כימה או משכות כסיל תפתח׃ | 31 |
Можеш ли свезати милине влашићима? Или свезу штапима разрешити?
התציא מזרות בעתו ועיש על בניה תנחם׃ | 32 |
Можеш ли извести јужне звезде на време? Или кола са звездама њиховим хоћеш ли водити?
הידעת חקות שמים אם תשים משטרו בארץ׃ | 33 |
Знаш ли ред небески? Можеш ли ти уређивати владу његову на земљи?
התרים לעב קולך ושפעת מים תכסך׃ | 34 |
Можеш ли дигнути глас свој до облака да би те мноштво воде покрило?
התשלח ברקים וילכו ויאמרו לך הננו׃ | 35 |
Можеш ли пустити муње да иду, и да ти кажу: Ево нас?
מי שת בטחות חכמה או מי נתן לשכוי בינה׃ | 36 |
Ко је метнуо човеку у срце мудрост? Или ко је дао души разум?
מי יספר שחקים בחכמה ונבלי שמים מי ישכיב׃ | 37 |
Ко ће избројати облаке мудрошћу, и мехове небеске ко ће излити,
בצקת עפר למוצק ורגבים ידבקו׃ | 38 |
Да се расквашен прах згусне и груде се слепе?
התצוד ללביא טרף וחית כפירים תמלא׃ | 39 |
Ловиш ли ти лаву лов? И лавићима трбух пуниш,
כי ישחו במעונות ישבו בסכה למו ארב׃ | 40 |
Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?
מי יכין לערב צידו כי ילדו אל אל ישועו יתעו לבלי אכל׃ | 41 |
Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести?