< תהילים 63 >

מזמור לדוד בהיותו במדבר יהודה ב אלהים אלי אתה-- אשחרך צמאה לך נפשי-- כמה לך בשרי בארץ-ציה ועיף בלי-מים 1
Боже! Ти си Бог мој, к Теби раним, жедна је Тебе душа моја, за Тобом чезне тело моје у земљи сувој, жедној и безводној.
כן בקדש חזיתך-- לראות עזך וכבודך 2
Тако бих Те угледао у светињи, да бих видео силу Твоју и славу Твоју.
כי-טוב חסדך מחיים שפתי ישבחונך 3
Јер је доброта Твоја боља од живота. Уста би моја хвалила Тебе;
כן אברכך בחיי בשמך אשא כפי 4
Тако бих Те благосиљао за живота свог, у име Твоје подигао бих руке своје.
כמו חלב ודשן תשבע נפשי ושפתי רננות יהלל-פי 5
Као салом и уљем наситила би се душа моја, и радосним гласом хвалила би Те уста моја.
אם-זכרתיך על-יצועי-- באשמרות אהגה-בך 6
Кад Те се сећам на постељи, све ноћне страже размишљам о Теби.
כי-היית עזרתה לי ובצל כנפיך ארנן 7
Јер си Ти помоћ моја, и у сену крила Твојих веселим се.
דבקה נפשי אחריך בי תמכה ימינך 8
Душа се моја прилепила за Тебе, десница Твоја држи ме.
והמה--לשואה יבקשו נפשי יבאו בתחתיות הארץ 9
Који траже погибао души мојој, они ће отићи под земљу.
יגירהו על-ידי-חרב מנת שעלים יהיו 10
Изгинуће од мача, и допашће лисицама.
והמלך ישמח באלהים יתהלל כל-הנשבע בו כי יסכר פי דוברי-שקר 11
А цар ће се веселити о Богу, хвалиће се сваки који се куне Њим, кад се затисну уста онима који говоре лаж.

< תהילים 63 >