< תהילים 139 >
למנצח לדוד מזמור יהוה חקרתני ותדע | 1 |
Господе! Ти ме кушаш и знаш.
אתה ידעת שבתי וקומי בנתה לרעי מרחוק | 2 |
Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
ארחי ורבעי זרית וכל-דרכי הסכנתה | 3 |
Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
כי אין מלה בלשוני הן יהוה ידעת כלה | 4 |
Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
אחור וקדם צרתני ותשת עלי כפכה | 5 |
Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
פלאיה (פליאה) דעת ממני נשגבה לא-אוכל לה | 6 |
Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
אנה אלך מרוחך ואנה מפניך אברח | 7 |
Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
אם אסק שמים שם אתה ואציעה שאול הנך (Sheol ) | 8 |
Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си. (Sheol )
אשא כנפי-שחר אשכנה באחרית ים | 9 |
Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
גם-שם ידך תנחני ותאחזני ימינך | 10 |
И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
ואמר אך-חשך ישופני ולילה אור בעדני | 11 |
Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
גם-חשך לא-יחשיך ממך ולילה כיום יאיר-- כחשיכה כאורה | 12 |
Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
כי-אתה קנית כליתי תסכני בבטן אמי | 13 |
Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
אודך-- על כי נוראות נפליתי נפלאים מעשיך ונפשי ידעת מאד | 14 |
Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
לא-נכחד עצמי ממך אשר-עשיתי בסתר רקמתי בתחתיות ארץ | 15 |
Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
גלמי ראו עיניך ועל-ספרך כלם יכתבו ימים יצרו ולא (ולו) אחד בהם | 16 |
Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
ולי--מה-יקרו רעיך אל מה עצמו ראשיהם | 17 |
Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
אספרם מחול ירבון הקיצתי ועודי עמך | 18 |
Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
אם-תקטל אלוה רשע ואנשי דמים סורו מני | 19 |
Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
אשר ימרוך למזמה נשוא לשוא עריך | 20 |
Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
הלוא-משנאיך יהוה אשנא ובתקוממיך אתקוטט | 21 |
Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
תכלית שנאה שנאתים לאויבים היו לי | 22 |
Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
חקרני אל ודע לבבי בחנני ודע שרעפי | 23 |
Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
וראה אם-דרך-עצב בי ונחני בדרך עולם | 24 |
И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.