< תהילים 139 >

למנצח לדוד מזמור יהוה חקרתני ותדע 1
Господе! Ти ме кушаш и знаш.
אתה ידעת שבתי וקומי בנתה לרעי מרחוק 2
Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
ארחי ורבעי זרית וכל-דרכי הסכנתה 3
Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
כי אין מלה בלשוני הן יהוה ידעת כלה 4
Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
אחור וקדם צרתני ותשת עלי כפכה 5
Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
פלאיה (פליאה) דעת ממני נשגבה לא-אוכל לה 6
Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
אנה אלך מרוחך ואנה מפניך אברח 7
Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
אם אסק שמים שם אתה ואציעה שאול הנך (Sheol h7585) 8
Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си. (Sheol h7585)
אשא כנפי-שחר אשכנה באחרית ים 9
Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
גם-שם ידך תנחני ותאחזני ימינך 10
И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
ואמר אך-חשך ישופני ולילה אור בעדני 11
Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
גם-חשך לא-יחשיך ממך ולילה כיום יאיר-- כחשיכה כאורה 12
Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
כי-אתה קנית כליתי תסכני בבטן אמי 13
Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
אודך-- על כי נוראות נפליתי נפלאים מעשיך ונפשי ידעת מאד 14
Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
לא-נכחד עצמי ממך אשר-עשיתי בסתר רקמתי בתחתיות ארץ 15
Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
גלמי ראו עיניך ועל-ספרך כלם יכתבו ימים יצרו ולא (ולו) אחד בהם 16
Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
ולי--מה-יקרו רעיך אל מה עצמו ראשיהם 17
Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
אספרם מחול ירבון הקיצתי ועודי עמך 18
Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
אם-תקטל אלוה רשע ואנשי דמים סורו מני 19
Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
אשר ימרוך למזמה נשוא לשוא עריך 20
Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
הלוא-משנאיך יהוה אשנא ובתקוממיך אתקוטט 21
Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
תכלית שנאה שנאתים לאויבים היו לי 22
Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
חקרני אל ודע לבבי בחנני ודע שרעפי 23
Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
וראה אם-דרך-עצב בי ונחני בדרך עולם 24
И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.

< תהילים 139 >