< מִשְׁלֵי 18 >
לתאוה יבקש נפרד בכל-תושיה יתגלע | 1 |
Човек самовољан тражи шта је њему мило и меша се у свашта.
לא-יחפץ כסיל בתבונה כי אם-בהתגלות לבו | 2 |
Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.
בבוא-רשע בא גם-בוז ועם-קלון חרפה | 3 |
Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом.
מים עמקים דברי פי-איש נחל נבע מקור חכמה | 4 |
Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разлива.
שאת פני-רשע לא-טוב-- להטות צדיק במשפט | 5 |
Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.
שפתי כסיל יבאו בריב ופיו למהלמות יקרא | 6 |
Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивају бој.
פי-כסיל מחתה-לו ושפתיו מוקש נפשו | 7 |
Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.
דברי נרגן כמתלהמים והם ירדו חדרי-בטן | 8 |
Речи су опадачеве као избијених, али силазе унутра у трбух.
גם מתרפה במלאכתו-- אח הוא לבעל משחית | 9 |
И ко је немаран у послу свом брат је распикући.
מגדל-עז שם יהוה בו-ירוץ צדיק ונשגב | 10 |
Тврда је кула име Господње. К Њему ће побећи праведник, и биће у високом заклону.
הון עשיר קרית עזו וכחומה נשגבה במשכתו | 11 |
Богатство је богатом јак град и као висок зид у његовој мисли.
לפני-שבר יגבה לב-איש ולפני כבוד ענוה | 12 |
Пред пропаст подиже се срце човека, а пре славе иде смерност.
משיב דבר בטרם ישמע-- אולת היא-לו וכלמה | 13 |
Ко одговара пре него чује, томе је лудост и срамота.
רוח-איש יכלכל מחלהו ורוח נכאה מי ישאנה | 14 |
Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?
לב נבון יקנה-דעת ואזן חכמים תבקש-דעת | 15 |
Срце разумног човека добавља знање, и ухо мудрих тражи знање.
מתן אדם ירחיב לו ולפני גדלים ינחנו | 16 |
Дар човеку шири место и води га пред властеље.
צדיק הראשון בריבו יבא- (ובא-) רעהו וחקרו | 17 |
Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.
מדינים ישבית הגורל ובין עצומים יפריד | 18 |
Распре прекида жреб, и између силних расуђује.
אח--נפשע מקרית-עז ומדונים (ומדינים) כבריח ארמון | 19 |
Увређен је брат као тврд град, и свађа је као преворница на двору.
מפרי פי-איש תשבע בטנו תבואת שפתיו ישבע | 20 |
Сваком се трбух сити плодом уста његових, дохотком од усна својих сити се.
מות וחיים ביד-לשון ואהביה יאכל פריה | 21 |
Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.
מצא אשה מצא טוב ויפק רצון מיהוה | 22 |
Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.
תחנונים ידבר-רש ועשיר יענה עזות | 23 |
Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.
איש רעים להתרעע ויש אהב דבק מאח | 24 |
Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вернијих од брата.