< איכה 3 >
אני הגבר ראה עני בשבט עברתו | 1 |
Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.
אותי נהג וילך חשך ולא אור | 2 |
Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.
אך בי ישב יהפך ידו כל היום | 3 |
Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.
בלה בשרי ועורי שבר עצמותי | 4 |
Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.
Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.
במחשכים הושיבני כמתי עולם | 6 |
Посади ме у таму као умрле одавна.
גדר בעדי ולא אצא הכביד נחשתי | 7 |
Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.
גם כי אזעק ואשוע שתם תפלתי | 8 |
Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.
גדר דרכי בגזית נתיבתי עוה | 9 |
Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.
דב ארב הוא לי אריה (ארי) במסתרים | 10 |
Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.
דרכי סורר ויפשחני שמני שמם | 11 |
Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.
דרך קשתו ויציבני כמטרא לחץ | 12 |
Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.
Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.
הייתי שחק לכל עמי נגינתם כל היום | 14 |
Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.
השביעני במרורים הרוני לענה | 15 |
Насити ме горчином, опоји ме пеленом.
ויגרס בחצץ שני הכפישני באפר | 16 |
Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.
ותזנח משלום נפשי נשיתי טובה | 17 |
Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.
ואמר אבד נצחי ותוחלתי מיהוה | 18 |
И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.
זכר עניי ומרודי לענה וראש | 19 |
Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.
זכור תזכור ותשיח (ותשוח) עלי נפשי | 20 |
Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.
זאת אשיב אל לבי על כן אוחיל | 21 |
Али ово напомињем срцу свом, те се надам:
חסדי יהוה כי לא תמנו כי לא כלו רחמיו | 22 |
Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.
חדשים לבקרים רבה אמונתך | 23 |
Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.
חלקי יהוה אמרה נפשי על כן אוחיל לו | 24 |
Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.
טוב יהוה לקוו לנפש תדרשנו | 25 |
Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.
טוב ויחיל ודומם לתשועת יהוה | 26 |
Добро је мирно чекати спасење Господње.
טוב לגבר כי ישא על בנעוריו | 27 |
Добро је човеку носити јарам за младости своје.
ישב בדד וידם כי נטל עליו | 28 |
Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.
יתן בעפר פיהו אולי יש תקוה | 29 |
Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.
יתן למכהו לחי ישבע בחרפה | 30 |
Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.
Јер Господ не одбацује за свагда.
כי אם הוגה ורחם כרב חסדיו | 32 |
Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.
כי לא ענה מלבו ויגה בני איש | 33 |
Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.
לדכא תחת רגליו כל אסירי ארץ | 34 |
Кад газе ногама све сужње на земљи,
להטות משפט גבר נגד פני עליון | 35 |
Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,
לעות אדם בריבו אדני לא ראה | 36 |
Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?
מי זה אמר ותהי אדני לא צוה | 37 |
Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?
מפי עליון לא תצא הרעות והטוב | 38 |
Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?
מה יתאונן אדם חי גבר על חטאו | 39 |
Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?
נחפשה דרכינו ונחקרה ונשובה עד יהוה | 40 |
Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.
נשא לבבנו אל כפים אל אל בשמים | 41 |
Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.
נחנו פשענו ומרינו אתה לא סלחת | 42 |
Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.
סכותה באף ותרדפנו הרגת לא חמלת | 43 |
Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.
סכותה בענן לך מעבור תפלה | 44 |
Обастро си си се облаком да не продре молитва.
סחי ומאוס תשימנו בקרב העמים | 45 |
Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.
פצו עלינו פיהם כל איבינו | 46 |
Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.
פחד ופחת היה לנו השאת והשבר | 47 |
Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.
פלגי מים תרד עיני על שבר בת עמי | 48 |
Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.
עיני נגרה ולא תדמה מאין הפגות | 49 |
Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,
עד ישקיף וירא יהוה משמים | 50 |
Докле Господ не погледа и не види с неба.
עיני עוללה לנפשי מכל בנות עירי | 51 |
Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.
צוד צדוני כצפור איבי חנם | 52 |
Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.
צמתו בבור חיי וידו אבן בי | 53 |
Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.
צפו מים על ראשי אמרתי נגזרתי | 54 |
Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох!
קראתי שמך יהוה מבור תחתיות | 55 |
Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље.
קולי שמעת אל תעלם אזנך לרוחתי לשועתי | 56 |
Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.
קרבת ביום אקראך אמרת אל תירא | 57 |
Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се.
רבת אדני ריבי נפשי גאלת חיי | 58 |
Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.
ראיתה יהוה עותתי שפטה משפטי | 59 |
Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.
ראיתה כל נקמתם--כל מחשבתם לי | 60 |
Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.
שמעת חרפתם יהוה כל מחשבתם עלי | 61 |
Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,
שפתי קמי והגיונם עלי כל היום | 62 |
Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан.
שבתם וקימתם הביטה אני מנגינתם | 63 |
Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма.
תשיב להם גמול יהוה כמעשה ידיהם | 64 |
Плати им, Господе, по делима руку њихових.
תתן להם מגנת לב תאלתך להם | 65 |
Подај им упорно срце, проклетство своје.
תרדף באף ותשמידם מתחת שמי יהוה | 66 |
Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.