< איוב 31 >
ברית כרתי לעיני ומה אתבונן על-בתולה | 1 |
Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
ומה חלק אלוה ממעל ונחלת שדי ממרמים | 2 |
Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
הלא-איד לעול ונכר לפעלי און | 3 |
Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
הלא-הוא יראה דרכי וכל-צעדי יספור | 4 |
Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
אם-הלכתי עם-שוא ותחש על-מרמה רגלי | 5 |
Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
ישקלני במאזני-צדק וידע אלוה תמתי | 6 |
Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
אם תטה אשרי מני הדרך ואחר עיני הלך לבי ובכפי דבק מאום | 7 |
Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
אזרעה ואחר יאכל וצאצאי ישרשו | 8 |
Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
אם-נפתה לבי על-אשה ועל-פתח רעי ארבתי | 9 |
Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
תטחן לאחר אשתי ועליה יכרעון אחרין | 10 |
Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
כי-הוא (היא) זמה והיא (והוא) עון פלילים | 11 |
Јер је то грдило и безакоње за судије.
כי אש היא עד-אבדון תאכל ובכל-תבואתי תשרש | 12 |
Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
אם-אמאס--משפט עבדי ואמתי ברבם עמדי | 13 |
Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
ומה אעשה כי-יקום אל וכי-יפקד מה אשיבנו | 14 |
Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
הלא-בבטן עשני עשהו ויכננו ברחם אחד | 15 |
Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
אם-אמנע מחפץ דלים ועיני אלמנה אכלה | 16 |
Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
ואכל פתי לבדי ולא-אכל יתום ממנה | 17 |
И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
כי מנעורי גדלני כאב ומבטן אמי אנחנה | 18 |
Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
אם-אראה אובד מבלי לבוש ואין כסות לאביון | 19 |
Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
אם-לא ברכוני חלצו ומגז כבשי יתחמם | 20 |
Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
אם-הניפותי על-יתום ידי כי-אראה בשער עזרתי | 21 |
Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
כתפי משכמה תפול ואזרעי מקנה תשבר | 22 |
Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
כי פחד אלי איד אל ומשאתו לא אוכל | 23 |
Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
אם-שמתי זהב כסלי ולכתם אמרתי מבטחי | 24 |
Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
אם-אשמח כי-רב חילי וכי-כביר מצאה ידי | 25 |
Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
אם-אראה אור כי יהל וירח יקר הלך | 26 |
Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
ויפת בסתר לבי ותשק ידי לפי | 27 |
И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
גם-הוא עון פלילי כי-כחשתי לאל ממעל | 28 |
И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
אם-אשמח בפיד משנאי והתעררתי כי-מצאו רע | 29 |
Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
ולא-נתתי לחטא חכי-- לשאל באלה נפשו | 30 |
Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
אם-לא אמרו מתי אהלי מי-יתן מבשרו לא נשבע | 31 |
Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
בחוץ לא-ילין גר דלתי לארח אפתח | 32 |
Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
אם-כסיתי כאדם פשעי-- לטמון בחבי עוני | 33 |
Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
כי אערוץ המון רבה-- ובוז-משפחות יחתני ואדם לא-אצא פתח | 34 |
Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
מי יתן-לי שמע לי-- הן-תוי שדי יענני וספר כתב איש ריבי | 35 |
О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
אם-לא על-שכמי אשאנו אענדנו עטרות לי | 36 |
Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
מספר צעדי אגידנו כמו-נגיד אקרבנו | 37 |
Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
אם-עלי אדמתי תזעק ויחד תלמיה יבכיון | 38 |
Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
אם-כחה אכלתי בלי-כסף ונפש בעליה הפחתי | 39 |
Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
תחת חטה יצא חוח--ותחת-שערה באשה תמו דברי איוב | 40 |
Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.