< שמות 1 >

ואלה שמות בני ישראל הבאים מצרימה את יעקב איש וביתו באו 1
Ово су имена синова Израиљевих који дођоше у Мисир, дођоше с Јаковом, сваки са својом породицом:
ראובן שמעון לוי ויהודה 2
Рувим, Симеун, Левије и Јуда,
יששכר זבולן ובנימן 3
Исахар, Завулон и Венијамин,
דן ונפתלי גד ואשר 4
Дан и Нефталим, Гад и Асир.
ויהי כל נפש יצאי ירך יעקב--שבעים נפש ויוסף היה במצרים 5
А свега беше их од бедара Јаковљевих седамдесет душа с Јосифом, који беше у Мисиру.
וימת יוסף וכל אחיו וכל הדור ההוא 6
А Јосиф умре и сва браћа његова и сав онај нараштај.
ובני ישראל פרו וישרצו וירבו ויעצמו--במאד מאד ותמלא הארץ אתם 7
И синови Израиљеви народише се и умножише се, и напредоваше и осилише веома, да их се земља напуни.
ויקם מלך חדש על מצרים אשר לא ידע את יוסף 8
Тада наста нов цар у Мисиру, који не знаше за Јосифа;
ויאמר אל עמו הנה עם בני ישראל--רב ועצום ממנו 9
И рече народу свом: Гле, народ синова Израиљевих већи је и силнији од нас.
הבה נתחכמה לו פן ירבה והיה כי תקראנה מלחמה ונוסף גם הוא על שנאינו ונלחם בנו ועלה מן הארץ 10
Него хајде мудро да поступамо с њима, да се не множе, и кад настане рат да не пристану с непријатељима нашим и не ударе на нас и не оду из земље.
וישימו עליו שרי מסים למען ענתו בסבלתם ויבן ערי מסכנות לפרעה--את פתם ואת רעמסס 11
И поставише над њима настојнике да их муче тешким пословима; и грађаше народ Израиљев Фараону градове Питом и Рамесу.
וכאשר יענו אתו כן ירבה וכן יפרץ ויקצו מפני בני ישראל 12
Али што га више мучаху то се више множаше и напредоваше, да се грожаху од синова Израиљевих.
ויעבדו מצרים את בני ישראל בפרך 13
И жестоко нагоњаху Мисирци синове Израиљеве на послове,
וימררו את חייהם בעבדה קשה בחמר ובלבנים ובכל עבדה בשדה--את כל עבדתם אשר עבדו בהם בפרך 14
И загорчаваху им живот тешким пословима, блатом и опекама и сваким радом у пољу, и сваким другим послом, на који их жестоко нагоњаху.
ויאמר מלך מצרים למילדת העברית אשר שם האחת שפרה ושם השנית פועה 15
И још заповеди цар мисирски бабицама јеврејским, од којих једној беше име Сефора, а другој Фува,
ויאמר בילדכן את העבריות וראיתן על האבנים אם בן הוא והמתן אתו ואם בת הוא וחיה 16
И рече: Кад бабичите Јеврејке, и у порођају видите да је мушко, убијте га, а кад буде женско, нек остане живо.
ותיראן המילדת את האלהים ולא עשו כאשר דבר אליהן מלך מצרים ותחיין את הילדים 17
Али се бабице бојаху Бога, и не чињаху како им рече цар мисирски, него остављаху децу у животу.
ויקרא מלך מצרים למילדת ויאמר להן מדוע עשיתן הדבר הזה ותחיין את הילדים 18
А цар мисирски дозва бабице, и рече им: Зашто то чините, те остављате у животу мушку децу?
ותאמרן המילדת אל פרעה כי לא כנשים המצרית העברית כי חיות הנה בטרם תבוא אלהן המילדת וילדו 19
А бабице рекоше Фараону: Јеврејке нису као жене Мисирке; јаче су; док им дође бабица, оне већ роде.
וייטב אלהים למילדת וירב העם ויעצמו מאד 20
И Бог учини добро бабицама; и народ се умножи и осили веома;
ויהי כי יראו המילדת את האלהים ויעש להם בתים 21
И што се бабице бојаху Бога, начини им куће.
ויצו פרעה לכל עמו לאמר כל הבן הילוד היארה תשליכהו וכל הבת תחיון 22
Тада заповеди Фараон свему народу свом говорећи: Сваког сина који се роди баците у воду, а кћери све остављајте у животу.

< שמות 1 >