< שמואל ב 22 >
וידבר דוד ליהוה את דברי השירה הזאת ביום הציל יהוה אתו מכף כל איביו ומכף שאול | 1 |
И изговори Давид Господу речи ове песме, кад га избави Господ из руку свих непријатеља његових и из руке Саулове;
ויאמר יהוה סלעי ומצדתי ומפלטי לי | 2 |
И рече: Господ је моја Стена и Град мој и Избавитељ мој.
אלהי צורי אחסה בו מגני וקרן ישעי משגבי ומנוסי משעי מחמס תשעני | 3 |
Бог је Стена моја, у Њега ћу се уздати, Штит мој и Рог спасења мог, Заклон мој и Уточиште моје, Спаситељ мој, који ме избавља од силе.
מהלל אקרא יהוה ומאיבי אושע | 4 |
Призивам Господа, кога ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих.
כי אפפני משברי מות נחלי בליעל יבעתני | 5 |
Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалих људи уплашише ме.
חבלי שאול סבני קדמני מקשי מות (Sheol ) | 6 |
Болови гробни опколише ме, стегоше ме замке смртне. (Sheol )
בצר לי אקרא יהוה ואל אלהי אקרא וישמע מהיכלו קולי ושועתי באזניו | 7 |
У тескоби својој призвах Господа, и к Богу свом повиках, Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође му до ушију.
ותגעש (ויתגעש) ותרעש הארץ מוסדות השמים ירגזו ויתגעשו כי חרה לו | 8 |
Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и померише се, јер се Он разгневи.
עלה עשן באפו ואש מפיו תאכל גחלים בערו ממנו | 9 |
Подиже се дим из ноздрва Његових и из уста Његових огањ који прождире, живо угљевље одскакаше од Њега.
ויט שמים וירד וערפל תחת רגליו | 10 |
Сави небеса и сиђе; а мрак беше под ногама Његовим.
וירכב על כרוב ויעף וירא על כנפי רוח | 11 |
И седе на херувима и полете, и показа се на крилима ветреним.
וישת חשך סביבתיו סכות חשרת מים עבי שחקים | 12 |
Од мрака начини око себе шатор, од мрачних вода, облака ваздушних.
מנגה נגדו בערו גחלי אש | 13 |
Од севања пред Њим гораше живо угљевље.
ירעם מן שמים יהוה ועליון יתן קולו | 14 |
Загрме с небеса Господ, и Вишњи пусти глас свој.
וישלח חצים ויפיצם ברק ויהמם (ויהם) | 15 |
Пусти стреле своје, и разметну их; муње, и разасу их.
ויראו אפקי ים יגלו מסדות תבל בגערת יהוה מנשמת רוח אפו | 16 |
Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од претње Господње, од дихања духа из ноздрва Његових.
ישלח ממרום יקחני ימשני ממים רבים | 17 |
Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике.
יצילני מאיבי עז משנאי כי אמצו ממני | 18 |
Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
יקדמני ביום אידי ויהי יהוה משען לי | 19 |
Устадоше на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
ויצא למרחב אתי יחלצני כי חפץ בי | 20 |
И изведе ме на пространо место, избави ме, јер сам му мио.
יגמלני יהוה כצדקתי כבר ידי ישיב לי | 21 |
Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме.
כי שמרתי דרכי יהוה ולא רשעתי מאלהי | 22 |
Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог.
כי כל משפטו לנגדי וחקתיו לא אסור ממנה | 23 |
Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
ואהיה תמים לו ואשתמרה מעוני | 24 |
И бих му веран, и чувах се од безакоња свог.
וישב יהוה לי כצדקתי כברי לנגד עיניו | 25 |
Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти мојој пред очима Његовим.
עם חסיד תתחסד עם גבור תמים תתמם | 26 |
Са светима поступаш свето, с човеком верним верно;
עם נבר תתבר ועם עקש תתפל | 27 |
С чистим чисто поступаш, а с неваљалим насупрот њему.
ואת עם עני תושיע ועיניך על רמים תשפיל | 28 |
Јер помажеш народу невољном, а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их.
כי אתה נירי יהוה ויהוה יגיה חשכי | 29 |
Ти си видело моје, Господе, и Господ просветљује таму моју.
כי בכה ארוץ גדוד באלהי אדלג שור | 30 |
С Тобом разбијам војску, с Богом својим скачем преко зида.
האל תמים דרכו אמרת יהוה צרופה-- מגן הוא לכל החסים בו | 31 |
Пут је Божји веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се уздају у Њ.
כי מי אל מבלעדי יהוה ומי צור מבלעדי אלהינו | 32 |
Јер ко је Бог осим Господа? И ко је стена осим Бога нашег?
האל מעוזי חיל ויתר תמים דרכו (דרכי) | 33 |
Бог је крепост моја и сила моја, и чини да ми је пут без мане.
משוה רגליו (רגלי) כאילות ועל במתי יעמדני | 34 |
Даје ми ноге као у јелена, и на висине моје ставља ме.
מלמד ידי למלחמה ונחת קשת נחושה זרעתי | 35 |
Учи руке моје боју, те ломе лук бронзани мишице моје.
ותתן לי מגן ישעך וענתך תרבני | 36 |
Ти ми дајеш штит спасења свог, и милост твоја чини ме велика.
תרחיב צעדי תחתני ולא מעדו קרסלי | 37 |
Шириш кораке моје пода мном, те се не омичу глежњи моји.
ארדפה איבי ואשמידם ולא אשוב עד כלותם | 38 |
Терам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истребим.
ואכלם ואמחצם ולא יקומון ויפלו תחת רגלי | 39 |
И истребљујем их, и обарам их да не могу устати, него падају под ноге моје.
ותזרני חיל למלחמה תכריע קמי תחתני | 40 |
Јер ме Ти опасујеш снагом за бој: који устану на ме, обараш их пода ме.
ואיבי תתה לי ערף משנאי ואצמיתם | 41 |
Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
ישעו ואין משיע אל יהוה ולא ענם | 42 |
Обзиру се, али нема помагача: вичу ка Господу, али их не слуша.
ואשחקם כעפר ארץ כטיט חוצות אדקם ארקעם | 43 |
Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама газим их и размећем.
ותפלטני מריבי עמי תשמרני לראש גוים עם לא ידעתי יעבדני | 44 |
Ти ме избављаш од буне народа мог, чуваш ме да сам глава народима; народ ког не познавах служи ми.
בני נכר יתכחשו לי לשמוע אזן ישמעו לי | 45 |
Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се.
בני נכר יבלו ויחגרו ממסגרותם | 46 |
Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
חי יהוה וברוך צורי וירם אלהי צור ישעי | 47 |
Жив је Господ, и да је благословена Стена моја. Да се узвиси Бог, Стена спасења мог.
האל הנתן נקמת לי ומריד עמים תחתני | 48 |
Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
ומוציאי מאיבי ומקמי תרוממני מאיש חמסים תצילני | 49 |
Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човека жестоког избавља ме.
על כן אודך יהוה בגוים ולשמך אזמר | 50 |
Тога ради хвалим Те, Господе, по народима, и појем имену твом,
מגדיל (מגדול) ישועות מלכו ועשה חסד למשיחו לדוד ולזרעו עד עולם | 51 |
Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и семену његовом довека.