< שמואל א 8 >

ויהי כאשר זקן שמואל וישם את בניו שפטים לישראל 1
А кад Самуило остаре, постави синове своје за судије Израиљу.
ויהי שם בנו הבכור יואל ושם משנהו אביה--שפטים בבאר שבע 2
А име сину његовом првенцу беше Јоило, а другом Авија, и суђаху у Вирсавеји.
ולא הלכו בניו בדרכו ויטו אחרי הבצע ויקחו שחד--ויטו משפט 3
Али синови његови не хођаху путевима његовим, него ударише за добитком, и примаху поклоне и извртаху правду.
ויתקבצו כל זקני ישראל ויבאו אל שמואל הרמתה 4
Тада се скупише све старешине Израиљеве и дођоше к Самуилу у Раму.
ויאמרו אליו הנה אתה זקנת ובניך לא הלכו בדרכיך עתה שימה לנו מלך לשפטנו--ככל הגוים 5
И рекоше му: Ето, ти си остарео, а синови твоји не ходе твојим путевима: зато постави нам цара да нам суди, као што је у свих народа.
וירע הדבר בעיני שמואל כאשר אמרו תנה לנו מלך לשפטנו ויתפלל שמואל אל יהוה 6
Али Самуилу не би по вољи што рекоше: Дај нам цара да нам суди. И Самуило се помоли Господу.
ויאמר יהוה אל שמואל שמע בקול העם לכל אשר יאמרו אליך כי לא אתך מאסו כי אתי מאסו ממלך עליהם 7
А Господ рече Самуилу: Послушај глас народни у свему што ти говоре; јер не одбацише тебе него мене одбацише да не царујем над њима.
ככל המעשים אשר עשו מיום העלתי אותם ממצרים ועד היום הזה ויעזבני ויעבדו אלהים אחרים--כן המה עשים גם לך 8
Како чинише од оног дана кад их изведох из Мисира до данас, и оставише ме и служише другим боговима, по свим тим делима чине и теби.
ועתה שמע בקולם אך כי העד תעיד בהם והגדת להם משפט המלך אשר ימלך עליהם 9
Зато сада послушај глас њихов; али им добро засведочи и кажи начин којим ће цар царовати над њима.
ויאמר שמואל את כל דברי יהוה אל העם השאלים מאתו מלך 10
И каза Самуило све речи Господње народу који искаше од њега цара;
ויאמר--זה יהיה משפט המלך אשר ימלך עליכם את בניכם יקח ושם לו במרכבתו ובפרשיו ורצו לפני מרכבתו 11
И рече: Ово ће бити начин којим ће цар царовати над вама: синове ваше узимаће и метати их на кола своја и међу коњике своје, и они ће трчати пред колима његовим;
ולשום לו שרי אלפים ושרי חמשים ולחרש חרישו ולקצר קצירו ולעשות כלי מלחמתו וכלי רכבו 12
И поставиће их да су му хиљадници и педесетници, и да му ору њиве и жњу летину, и да му граде ратне справе и шта треба за кола његова.
ואת בנותיכם יקח לרקחות ולטבחות ולאפות 13
Узимаће и кћери ваше да му граде мирисне масти и да му буду куварице и хлебарице.
ואת שדותיכם ואת כרמיכם וזיתיכם הטובים--יקח ונתן לעבדיו 14
И њиве ваше и винограде ваше и маслинике ваше најбоље узимаће и раздавати слугама својим.
וזרעיכם וכרמיכם יעשר ונתן לסריסיו ולעבדיו 15
Узимаће десетак од усева ваших и од винограда ваших, и даваће дворанима својим и слугама својим.
ואת עבדיכם ואת שפחותיכם ואת בחוריכם הטובים ואת חמוריכם--יקח ועשה למלאכתו 16
И слуге ваше и слушкиње ваше и младиће ваше најлепше и магарце ваше узимаће, и обртати на своје послове.
צאנכם יעשר ואתם תהיו לו לעבדים 17
Стада ће ваша десетковати и ви ћете му бити робови.
וזעקתם ביום ההוא מלפני מלככם אשר בחרתם לכם ולא יענה יהוה אתכם ביום ההוא 18
Па ћете онда викати, ради цара свог, ког изабрасте себи; али вас Господ неће онда услишити.
וימאנו העם לשמע בקול שמואל ויאמרו לא כי אם מלך יהיה עלינו 19
Али народ не хте послушати речи Самуилове, и рекоше: Не, него цар нека буде над нама,
והיינו גם אנחנו ככל הגוים ושפטנו מלכנו ויצא לפנינו ונלחם את מלחמתנו 20
Да будемо и ми као сви народи; и нека нам суди цар наш и иде пред нама и води наше ратове.
וישמע שמואל את כל דברי העם וידברם באזני יהוה 21
А Самуило чувши све речи народне, каза их Господу.
ויאמר יהוה אל שמואל שמע בקולם והמלכת להם מלך ויאמר שמואל אל אנשי ישראל לכו איש לעירו 22
А Господ рече Самуилу: Послушај глас њихов, и постави им цара. И Самуило рече Израиљцима: Идите сваки у свој град.

< שמואל א 8 >