Psalm 139
1 Auf den Siegesspender; von David, ein Lied. - Herr, Du erforschest und erkennest mich.
Господе! Ти ме кушаш и знаш.
2 Du weißt es, ob ich sitze oder stehe, durchschaust, was ich für ferne Zukunft plane.
Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
3 Du spürest meinen Pfad, mein Lager aus; Dir sind vertraut all meine Wege.
Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
4 Dafür fehlt meiner Sprache selbst ein Wort. Doch Herr! Du weißt dies alles selber.
Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
5 Von hinten und von vorne hältst Du mich umschlossen und hast mich ganz in Deiner Hand. -
Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
6 O wunderbares, mir zu hohes Wissen! Ich kann es nimmer fassen.
Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
7 Wohin soll ich vor Deinem Geiste gehen, wohin vor Deinem Antlitz fliehen?
Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си. (Sheol h7585)
9 Erwähle ich des Morgens Säume, und ging ich an das fernste Meer,
Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
10 auch dort ergriffe Deine Hand mich und Deine Rechte faßte mich.
И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
11 Und spräche ich: "Die Finsternis verhüllt mich sicher; das Licht wird um mich her zur Nacht",
Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
12 so wäre Dir die Finsternis selbst nicht zu finster. Dir leuchtet Nacht wie Tag und Finsternis wie Licht. -
Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
13 Du schufest meine Nieren und formtest mich im Mutterschoße.
Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
14 Ich danke Dir, daß ich so wunderbar bin ausgezeichnet. Ganz wunderbar sind Deine Werke, und meine Seele fühlt es gut.
Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
15 Mein ganzes Sein ist Dir nicht unbekannt, obgleich ich im Verborgenen geschaffen ward, gewirkt in Erdentiefen.
Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
16 Gesehen haben Deine Augen meine umgeformten Glieder. Sie wurden alle in Dein Buch geschrieben, die Tage auch, wo sie sich formten, bevor noch eines davon war.
Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
17 Wie wertvoll sind mir, Gott, doch Deine Pläne! Wie unschätzbar die wichtigsten von ihnen!
Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
18 Ich zählte eher noch des Meeres Sand als sie. Und wollte ich ihr Ende gar bestimmen, dann müßte meine Dauer Deiner gleichen. -
Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
19 Daß Du die Frevler niederstrecken wolltest, Gott! Ja, fort von mir, ihr Blutmenschen,
Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
20 die Dir in Tücke widerstreben und hinterlistig Deine Städte zu gewinnen trachten!
Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
21 Soll ich nicht hassen, die Dich hassen, Herr, vor Deinen Gegnern keinen Abscheu haben?
Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
22 Ich hasse sie mit unbegrenztem Hasse; sie gelten mir als Feinde.
Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
23 Gott! Du erforsche mich! Mein Herz durchschau! Mit scharfem Blick prüf meinen Sinn!
Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
24 Sieh zu, ob ich der Kränkung Pfad betreten! Zurück zum alten Weg mit mir!
И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
