Psalm 102

1 Gebet für einen Elenden, wenn er verzagt vor dem Herrn seine Klage ausschüttet. Herr! Höre mein Gebet, und laß mein Rufen zu Dir kommen!

Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.

2 Verbirg Dein Antlitz nicht vor mir! Neig her zu mir Dein Ohr an meinem Trübsalstage! Erhöre schnell mich, wenn ich rufe!

Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.

3 Denn meine Tage schwinden hin wie Rauch; dem Feuer gleich ist mein Gebein verbrannt.

Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.

4 Mein Herz ist dürr, versengt wie Gras; mein täglich Brot vergesse ich zu essen.

Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.

5 Vor meinem lauten Seufzen klebt mein Gebein im Leib zusammen.

Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.

6 Dem Pelikan der Wüste gleiche ich, und Eulen in Ruinen bin ich gleich geworden.

Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.

7 Beim Wachen bin ich wie ein Vöglein, das einsam auf dem Dache weilt.

Не спавам, и седим као птица без друга на крову.

8 Mich höhnen täglich meine Feinde, und die mich reizen, nehmen mich zum Fluchen.

Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.

9 Denn Asche esse ich wie Brot und mische meinen Trank mit Tränen

Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.

10 vor Deinem Zorne, Deinem Grimm, wenn Du mich aufhebst und zu Boden wirfst.

Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.

11 Dem langen Schatten gleichen meine Tage; wie Gras verdorre ich.

Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.

12 Doch Du, Herr, thronest ewiglich; Dein Name dauert für und für.

А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.

13 Du solltest Dich erheben, Dich Sions wieder zu erbarmen. Ihm Gnade zu erweisen, ist es Zeit; denn die bestimmte Frist ist da.

Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;

14 So gerne haben Deine Knechte seine Steine und hängen selbst an seinem Schutt in Liebe.

Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.

15 Die Heiden fürchten dann des Herrn Namen und alle Könige der Erde Deine Herrlichkeit. -

Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;

16 Erbaut dem Herrn von neuem Sion und zeigt er sich in seinem Herrschertum,

Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;

17 und achtet auf der Nackten Flehen, verschmäht er nimmer ihr Gebet,

Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.

18 dann schreibe man dies für die Nachwelt auf, damit ein neugeschaffen Volk den Herrn lobpreise!

Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.

19 Von seiner heiligen Höhe schaue er herab; der Herr vom Himmel auf die Erde blicke,

Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.

20 um der Gefangenen Gestöhn zu hören, des Todes Kinder zu befreien!

Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;

21 Dann künden sie des Herren Ruhm in Sion und zu Jerusalem sein Lob,

Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,

22 wenn sich die Völker allzumal versammeln und Königreiche, um dem Herrn zu dienen. -

Кад се скупе народи и царства да служе Господу.

23 Ermattet bin ich auf dem Weg; verkürzt sind meine Tage.

Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.

24 Drum flehe ich: "Mein Gott! Nimm mich nicht weg in meiner Tage Hälfte! Du, dessen Jahre Ewigkeiten währen."

Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.

25 Die Erde, die Du einst gegründet, der Himmel, Deiner Hände Werk,

Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.

26 sie schwinden hin, Du aber bleibst. Sie all veralten wie ein Kleid; Du wechselst sie wie ein Gewand. Und wechseln sie,

То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.

27 so bleibst Du doch derselbe, und Deine Jahre enden nicht.

Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.

28 So mögen auch die Kinder Deiner Knechte bleiben, ihr Stamm, solang Du selber bist!

Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.