Job 40

1 Der Herr erwiderte dem Job und sprach:

И тако одговарајући Господ Јову рече:

2 "Ist nun der Streit mit dem Allmächtigen zu Ende? Wer Gott anklagt, antworte drauf!"

Ко се препире с Богом, хоће ли га учити? Који куди Бога, нека одговори на то.

3 Und Job erwiderte dem Herrn und sprach:

Тада Јов одговори Господу и рече:

4 "Ich bin doch zu gering, daß ich Dir Antwort gebe; ich lege meine Hand auf meinen Mund.

Гле, ја сам мален, шта бих Ти одговорио? Мећем руку своју на уста своја.

5 Einmal hab ich geredet; ich widerspreche nimmer. Ein zweitesmal tu ich's nicht wieder."

Једном говорих, али нећу одговарати; и другом, али нећу више.

6 Der Herr erwiderte dem Job nach diesem Wettersturm und sprach:

А Господ опет одговарајући Јову из вихора рече:

7 "Auf, gürte deine Lenden wie ein Mann! Ich will dich fragen; du belehre mich!

Опаши се сада као човек; ја ћу те питати, а ти ми казуј.

8 Willst du mein Recht vielleicht zunichte machen und mich verdammen, daß du Recht behältst?

Хоћеш ли ти уништити мој суд? Хоћеш ли мене осудити да би себе оправдао?

9 Hast du denn einen Arm wie Gott? Kannst du gleich diesem donnern lassen?

Је ли у тебе мишица као у Бога? Грмиш ли гласом као Он?

10 Mit Hoheit schmücke dich und mit Erhabenheit. Umkleide dich mit Glanz und Herrlichkeit!

Окити се сада чашћу и величанством, у славу и красоту обуци се.

11 Laß deines Zornes Gluten sich ergießen! Und wirf mit deinen Blicken jeden Stolzen nieder!

Проспи јарост гнева свог, и погледај све поносите, и обори их.

12 Mit einem Blick demütige jeden Stolzen! An ihrem Orte wirf die Frevler nieder!

Погледај све поносите, и понизи их, и потри безбожнике на месту њиховом.

13 Verbirg im Staube sie zumal. Und steck ihr Angesicht an den verborgenen Ort!

Затрпај их све у прах, и повежи им лице на скривеном месту.

14 Dann will auch ich dich loben, wenn du dir selber hilfst.

Тада ћу те и ја хвалити да те чува десница твоја.

15 Das Nilpferd sieh dir an, das ich geschaffen, im Vergleich zu dir! Gleich einem Rinde frißt es Gras.

А гле, слон, ког сам створио с тобом, једе траву као во;

16 Betrachte aber doch die Kraft in seinen Lenden und seine Stärke in den Muskeln seines Leibes!

Гле, снага му је у бедрима његовим, и сила му је у пупку трбуха његовог;

17 Gleich einer Zeder streckt es seinen Schweif hinaus. Die Sehnen seiner Schenkel, dicht verschlungen,

Диже реп свој као кедар, жиле од јаја његових сплетене су као гране;

18 und seine Knochen sind wie eherne Röhren, und seine Beine sind wie Eisenstäbe.

Кости су му као цеви бронзане, зглавци као полуге гвоздене.

19 Es ist dies Gottes Meisterwerk; sein Schöpfer gab ihm eine Sichel.

Он је прво између дела Божијих, Творац његов дао му је мач.

20 Die Berge liefern ihm das Futter; es spottet aller wilden Tiere.

Горе носе му пићу, и све зверје пољско игра се онде.

21 Und unter Lotosbüschen lagert's dort in dem Versteck von Rohr und Schilf.

У хладу леже, у густој трсци и глибу.

22 Und Lotosbüschel überdachen es als Schattenspender; des Baches Weiden halten es umfangen.

Граната дрвета заклањају га сеном својим, и опкољавају га врбе на потоцима.

23 Wenn sich ein Strom ergießt, wird ihm nicht bange. Es bleibt getrost, ergösse sich ein Jordan ihm ins Maul.

Гле, уставља реку да не тече, узда се да ће испити Јордан губицом својом.

24 Kann man's mit seinen Augen bannen? Will man mit Stricken wohl die Nase ihm durchbohren?

Хоће ли га ко ухватити на очи његове? Замку му провући кроз нос?