Cantiques 2

1 Je suis un narcisse de Saron, un lys des vallées. – –

Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.

2 Tel un lys parmi les ronces, telle est ma bien-aimée parmi les jeunes filles. – –

Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.

3 Tel un pommier parmi les arbres, tel est mon bien-aimé parmi les jeunes hommes. Mon désir est d'être assise à son ombre, et son fruit est doux à mon palais.

Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.

4 Il m'a fait entrer dans la maison où le vin coule, et la bannière sous laquelle il me range, c'est l'amour…

Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.

5 Pour me soutenir donnez-moi le sirop de raisins, donnez-moi comme cordial la pomme [de Cydon]! car je suis malade d'amour.

Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.

6 Que sa main gauche se place sous ma tête, et que sa droite m'embrasse! – –

Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.

7 Je vous adjure, filles de Jérusalem, par les gazelles et par les biches des champs, n'éveillez pas, ne réveillez pas mon amour, plus tôt qu'elle ne voudrait!

Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.

8 C'est la voix de mon bien-aimé! Voici, il vient franchissant par sauts et par bonds les monts et les collines.

Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.

9 Mon bien-aimé égale la gazelle, ou le faon des biches. Le voilà debout derrière notre mur, avançant ses yeux par la fenêtre, et les faisant briller au travers du treillis!

Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.

10 Mon bien-aimé se met à parler, et il me dit: « Lève-toi, ma bien-aimée, ma beauté, et viens!

Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.

11 Car voici, l'hiver est passé, les pluies ont cessé et ont fui; les fleurs paraissent sur la terre;

Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.

12 la saison des mélodies est là, et la voix de la tourterelle se fait entendre dans notre contrée;

Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.

13 le figuier embaume ses fruits, et la vigne est en fleur, elle exhale son parfum. Lève-toi, ma bien-aimée, ma beauté, et viens!

Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.

14 Ma colombe! dans les cavités des rochers, dans les retraites des lieux escarpés, fais-moi voir ta figure, fais-moi entendre ta voix! car ta voix est douce, et ta figure gracieuse. » –

Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.

15 Faites pour nous la chasse aux renards, aux petits renards qui ravagent les vignes, quand nos vignes sont en fleur!

Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.

16 Mon bien-aimé est à moi, et je suis à lui, il paît son troupeau parmi les lys.

Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.

17 En attendant le trais du jour, et la fuite des ombres, reviens! toi, mon bien-aimé, égalant la gazelle ou le faon des biches franchis les monts qui nous séparent!

Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.