Psaumes 66
1 Au maître chantre. Cantique. Terre, élève à Dieu de toutes parts tes acclamations!
Покликни Богу, сва земљо!
2 Chantez son nom glorieux, que vos hymnes le glorifient!
Запевајте славу имену Његовом, дајте Му хвалу и славу.
3 Dites à Dieu: « Que tes œuvres sont admirables! Aux effets de ta grande puissance tes ennemis dissimulent devant toi;
Реците Богу: Како си страшан у делима својим! Ради велике силе Твоје ласкају Ти непријатељи Твоји.
4 toute la terre t'adore et te célèbre; célèbre ton nom! (Pause)
Сва земља нек се поклони Теби и поје Теби, нека поје имену Твом.
5 Venez et contemplez les œuvres de Dieu, admirable en ce qu'il opère pour les enfants des hommes!
Ходите и видите дела Бога страшног у делима својим над синовима људским.
6 Il transforma la mer en terre sèche; au travers du fleuve ils passèrent à pied, et Il excita nos transports.
Он је претворио море у сухоту, преко реке пређосмо ногама; онде смо се веселили о Њему;
7 Il exerce par son pouvoir un empire éternel, ses yeux observent les peuples: que les rebelles ne s'insurgent pas! (Pause)
Влада силом својом увек, очи Његове гледају на народе. Бунтовници, да се нисте подигли!
8 Peuples, bénissez notre Dieu, et proclamez sa louange!
Благосиљајте, народи, Бога нашег, и гласите хвалу Њему.
9 Il redonna la vie à nos âmes, et ne laissa pas nos pieds trébucher.
Он је даровао души нашој живот, и није дао да поклизне нога наша.
10 Car tu nous as éprouvés, ô Dieu, purifiés, comme l'on purifie l'argent.
Ти си нас окушао, Боже, претопио си нас, као сребро што се претапа.
11 Tu nous enlaças dans le filet, et tu mis un faix sur nos reins;
Увео си нас у мрежу, метнуо си бреме на леђа наша.
12 tu donnas à des hommes nos têtes pour monture, nous passâmes par le feu et les eaux; mais tu nous en as tirés pour nous combler de biens.
Дао си нас у јарам човеку, уђосмо у огањ и у воду; али си нас извео на одмор.
13 Je viens dans ta maison avec des holocaustes; je veux m'acquitter envers toi de mes vœux
Ући ћу у дом Твој са жртвама што се сажижу, извршићу Ти завете своје,
14 exprimés par mes lèvres, prononcés par ma bouche dans ma détresse.
Које рекоше уста моја, и каза језик мој у тескоби мојој.
15 Je t'offrirai des holocaustes et des brebis engraissées, et ferai fumer la graisse des béliers; je te sacrifierai des taureaux et des boucs. (Pause)
Жртве паљенице претиле ћу ту принети с димом од претилине овнујске, принећу Ти теоце с јарићима.
16 Venez, écoutez, vous tous qui craignez Dieu, je veux raconter ce qu'il fit pour mon âme.
Ходите, чујте сви који се бојите Бога, ја ћу вам казати шта је учинио души мојој.
17 De ma bouche je l'invoquai; et sa louange est maintenant sur ma langue.
К Њему завиках устима својим, и језиком својим прославих Га.
18 Si dans mon cœur j'avais eu le mal en vue, le Seigneur ne m'eût pas exaucé;
Да сам видео у срцу свом безакоње, не би ме услишио Господ.
19 mais Dieu m'a exaucé, Il a été attentif aux accents de ma prière.
Али Бог услиши, прими глас мољења мог.
20 Béni soit Dieu, qui n'a pas rebuté ma prière, et ne m'a pas refusé sa grâce!
Благословен Бог, који не одврже молитве моје и не остави ме без милости своје!
