Ecclésiaste 4

1 Et je revins à considérer toutes les oppressions qui ont lieu sous le soleil; et je vis les larmes des opprimés, et ils n'avaient point de consolateurs; et la violence qui venait de la main de leurs oppresseurs, et ils n'avaient point de consolateurs.

Опет видех све неправде које се чине под сунцем, и гле, сузе оних којима се чини неправда, и немају ко би их потешио ни снаге да се избаве из руку оних који им чине неправду; немају никога да их потеши.

2 Alors je déclarai les morts, qui sont morts depuis longtemps, plus heureux que les vivants demeurés vivants jusques ici.

Зато хвалих мртве који већ помреше више него живе који још живе.

3 Mais plus heureux que les uns et les autres est celui qui n'est pas arrivé dans cette vie, et n'a pas été témoin des méchantes actions qui se font sous le soleil. –

Али је бољи и од једних и од других онај који још није постао, који није видео зло што бива под сунцем.

4 Et je vis tout le labeur et tout le résultat de l'activité; c'était rivalité entre celui-ci et celui-là. Cela aussi est une vanité et un effort stérile. –

Јер видех сваки труд и свако добро дело да од њега бива завист човеку од ближњег његовог. И то је таштина и мука духу.

5 L'insensé tient ses bras croisés, et se consume lui-même.

Безумник склапа руке своје, и једе своје тело:

6 Mieux vaut le creux de la main rempli de repos, que deux pleines poignées de labeur et d'effort stérile. –

Боља је једна грст у миру него обе грсти с трудом и муком у духу.

7 Et je vis encore une vanité sous le soleil.

Опет видех таштину под сунцем:

8 Cet homme est seul, et n'a pas un autre lui-même; il n'a ni fils, ni frère, et cependant son labeur est sans fin, et ses yeux n'ont jamais assez des richesses. Pour qui donc est-ce que je me peine, et sèvre mon âme du bonheur? C'est aussi là une vanité et une tâche ingrate.

Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његовом, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: За кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао.

9 Deux valent mieux qu'un, car ils retirent un bon salaire de leur travail.

Боље је двојици него једном, јер имају добру добит од свог труда.

10 En effet, s'ils tombent, l'un relève l'autre; mais malheur à celui qui est seul et qui tombe, et n'a pas un second pour le relever!

Јер ако један падне, други ће подигнути друга свог; а тешко једном! Ако падне, нема другог да га подигне.

11 De même quand deux couchent ensemble, ils ont chaud; mais celui qui est seul, comment aurait-il chaud?

Још ако двојица спавају заједно, греје један другог; а један како ће се згрејати?

12 Et si quelqu'un attaque l'un des deux, ils seront à deux pour lui tenir tête; et le triple cordon n'est pas vite rompu. –

И ако би ко надјачао једног, двојица ће му одолети; и трострука врпца не кида се лако.

13 Un enfant pauvre, mais sage, vaut mieux qu'un roi vieux et insensé qui ne sait plus être éclairé.

Боље је дете убого, а мудро него цар стар, а безуман, који се већ не зна поучити.

14 Car il sortit de la maison des prisonniers pour être roi, quoique né pauvre dans le royaume qui serait le sien.

Јер један излази из тамнице да царује, а други који се роди да царује осиромаши.

15 Je vis tous les vivants qui se promènent sous le soleil escorter l'enfant, cet autre, qui succéda au trône:

Видех све живе који ходе под сунцем где пристају за дететом другим, које ће ступити на његово место.

16 tout le peuple, tous ceux à la tête desquels il était, ne finissaient pas; eh bien! les après-venants ne seront plus ravis de lui. C'est que cela aussi est une vanité et un effort stérile.

Нема краја народу који беше пред њим, а који после настану неће се радовати њему. И то је таштина и мука духу.