Sananlaskujen 17

1 Parempi kuiva kannikka rauhassa kuin talon täysi uhripaistia riidassa.

Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.

2 Taitava palvelija hallitsee kunnotonta poikaa ja pääsee perinnönjaolle veljesten rinnalla.

Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.

3 Hopealle sulatin, kullalle uuni, mutta sydämet koettelee Herra.

Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.

4 Paha kuuntelee häijyjä huulia, petollisuus kuulee pahoja kieliä.

Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.

5 Joka köyhää pilkkaa, se herjaa hänen luojaansa; joka toisen onnettomuudesta iloitsee, ei jää rankaisematta.

Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.

6 Vanhusten kruunu ovat lastenlapset, ja isät ovat lasten kunnia.

Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.

7 Ei sovi houkalle ylevä puhe, saati sitten ruhtinaalle valhe.

Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.

8 Lahjus on käyttäjänsä silmissä kallis kivi: mihin vain hän kääntyy, hän menestyy.

Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.

9 Joka rikkeen peittää, se rakkautta harrastaa; mutta joka asioita kaivelee, se erottaa ystävykset.

Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.

10 Nuhde pystyy paremmin ymmärtäväiseen kuin sata lyöntiä tyhmään.

Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.

11 Pelkkää onnettomuutta hankkii kapinoitsija, mutta häntä vastaan lähetetään armoton sanansaattaja.

Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.

12 Kohdatkoon miestä karhu, jolta on riistetty poikaset, mutta älköön tyhmä hulluudessansa.

Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.

13 Joka hyvän pahalla palkitsee, sen kodista ei onnettomuus väisty.

Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.

14 Alottaa tora on päästää vedet valloilleen; herkeä, ennenkuin riita syttyy.

Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.

15 Syyllisen syyttömäksi ja syyttömän syylliseksi tekijä ovat kumpikin Herralle kauhistus.

Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.

16 Mitä hyötyä on rahasta tyhmän käsissä? Viisauden hankkimiseen ei ole ymmärrystä.

На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?

17 Ystävä rakastaa ainiaan ja veli syntyy varaksi hädässä.

У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.

18 Mieltä vailla on mies, joka kättä lyöpi, joka menee toista takaamaan.

Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.

19 Joka toraa rakastaa, se rikkomusta rakastaa; joka ovensa korottaa, se hankkii kukistumistaan.

Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.

20 Väärämielinen ei onnea löydä, ja kavalakielinen suistuu onnettomuuteen.

Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.

21 Tyhmä on murheeksi siittäjällensä, ja houkan isä on iloa vailla.

Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.

22 Terveydeksi on iloinen sydän, mutta murtunut mieli kuivuttaa luut.

Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.

23 Jumalaton ottaa lahjuksen vastaan toisen povelta vääristääksensä oikeuden tiet.

Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.

24 Ymmärtäväisellä on viisaus kasvojensa edessä, mutta tyhmän silmät kiertävät maailman rantaa.

Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.

25 Tyhmä poika on isällensä suruksi ja synnyttäjällensä mielihaikeaksi.

Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.

26 Paha jo sekin, jos syytöntä sakotetaan; kovin kohtuutonta, jos jaloja lyödään.

Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.

27 Joka hillitsee sanansa, on taitava, ja mielensä malttava on ymmärtäväinen mies.

Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.

28 Hullukin käy viisaasta, jos vaiti on; joka huulensa sulkee, on ymmärtäväinen.

И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.