Psalms 106
1 Praise ye Jah, give thanks to Jehovah, For good, for to the age, [is] His kindness.
Хвалите Господа, јер је добар, јер је довека милост Његова.
2 Who doth utter the mighty acts of Jehovah? Soundeth all His praise?
Ко ће исказати силу Господњу? Испричати сву славу Његову?
3 O the happiness of those keeping judgment, Doing righteousness at all times.
Благо онима који држе истину и творе право свагда!
4 Remember me, O Jehovah, With the favour of Thy people, Look after me in Thy salvation.
Опомени ме се, Господе, по својој милости к народу свом; походи ме помоћу својом,
5 To look on the good of Thy chosen ones, To rejoice in the joy of Thy nation, To boast myself with Thine inheritance.
Да бих видео у добру изабране Твоје, веселио се у весељу народа Твог, хвалио се заједно с наследством Твојим.
6 We have sinned with our fathers, We have done perversely, we have done wickedly.
Згрешисмо с оцима својим, постасмо кривци, безаконици.
7 Our fathers in Egypt, Have not considered wisely Thy wonders, They have not remembered The abundance of Thy kind acts, And provoke by the sea, at the sea of Suph.
Оци наши у Мисиру не разумеше чудеса Твојих, не опомињаше се великих милости Твојих, и викаше крај мора, крај Црвеног Мора.
8 And He saveth them for His name's sake, To make known His might,
Али им Он поможе имена свог ради, да би показао силу своју.
9 And rebuketh the sea of Suph, and it is dried up, And causeth them to go Through depths as a wilderness.
Запрети Црвеном Мору, и пресахну; и преведе их преко бездане као преко пустиње;
10 And He saveth them from the hand Of him who is hating, And redeemeth them from the hand of the enemy.
И сачува их од руке ненавидникове, и избави их из руке непријатељеве.
11 And waters cover their adversaries, One of them hath not been left.
Покри вода непријатеље њихове, ниједан од њих не оста.
12 And they believe in His words, they sing His praise,
Тада вероваше речима Његовим, и певаше Му хвалу.
13 They have hasted — forgotten His works, They have not waited for His counsel.
Али брзо заборавише дела Његова, и не почекаше воље Његове.
14 And they lust greatly in a wilderness, And try God in a desert.
Полакомише се у пустињи, и стадоше кушати Бога у земљи где се не живи.
15 And He giveth to them their request, And sendeth leanness into their soul.
Он испуни молбу њихову, али посла погибао на душу њихову.
16 And they are envious of Moses in the camp, Of Aaron, Jehovah's holy one.
Позавидеше Мојсију и Арону, ког беше Господ осветио.
17 Earth openeth, and swalloweth up Dathan, And covereth over the company of Abiram.
Раседе се земља, и прождре Датана и затрпа чету Авиронову.
18 And fire burneth among their company, A flame setteth on fire the wicked.
И спали огањ чету њихову, и пламен сажеже безбожнике.
19 They make a calf in Horeb, And bow themselves to a molten image,
Начинише теле код Хорива, и клањаху се кипу.
20 And change their Honour Into the form of an ox eating herbs.
Мењаху славу своју на прилику вола, који једе траву.
21 They have forgotten God their saviour, The doer of great things in Egypt,
Заборавише Бога, Спаситеља свог, који је учинио велика дела у Мисиру,
22 Of wonderful things in the land of Ham, Of fearful things by the sea of Suph.
Дивна у земљи Хамовој, страшна на Црвеном Мору.
23 And He saith to destroy them, Unless Moses, His chosen one, Had stood in the breach before Him, To turn back His wrath from destroying.
И хтеде их истребити, да Мојсије изабраник Његов не стаде као у раселини пред Њим, и не одврати јарост Његову да их не истреби.
24 And they kick against the desirable land, They have not given credence to His word.
После не марише за земљу жељену, не вероваше речи Његовој.
25 And they murmur in their tents, They have not hearkened to the voice of Jehovah.
Побунише се у шаторима својим, не слушаше глас Господњи.
26 And He lifteth up His hand to them, To cause them to fall in a wilderness,
И Он подиже руку своју на њих, да их побије у пустињи,
27 And to cause their seed to fall among nations, And to scatter them through lands.
Да побије племе њихово међу народима, и расеје их по земљама.
28 And they are coupled to Baal-Peor, And eat the sacrifices of the dead,
И присташе за Велфегором, и једоше принесено на жртву мртвима.
29 And they provoke to anger by their actions, And a plague breaketh forth upon them,
И расрдише Бога делима својим, и удари у њих погибао.
30 And Phinehas standeth, and executeth judgment, And the plague is restrained,
И устаде Финес, и умилостиви, и престаде погибао.
31 And it is reckoned to him to righteousness, To all generations — unto the age.
И то му се прими у правду, од колена до колена довека.
32 And they cause wrath by the waters of Meribah, And it is evil to Moses for their sakes,
И разгневише Бога на води Мериви, и Мојсије пострада њих ради;
33 For they have provoked his spirit, And he speaketh wrongfully with his lips.
Јер дотужише духу његовом, и погреши устима својим.
34 They have not destroyed the peoples, As Jehovah had said to them,
Не истребише народе, за које им је Господ рекао;
35 And mix themselves among nations, and learn their works,
Него се помешаше с незнабошцима, и научише дела њихова.
36 And serve their idols, And they are to them for a snare.
Стадоше служити идолима њиховим, и они им бише замка.
37 And they sacrifice their sons And their daughters to destroyers,
Синове своје и кћери своје приносише на жртву ђаволима.
38 And they shed innocent blood — Blood of their sons and of their daughters, Whom they have sacrificed to idols of Canaan, And the land is profaned with blood.
Проливаше крв праву; крв синова својих и кћери својих, које приношаху на жртву идолима хананским, и оскврни се земља крвним делима.
39 And they are defiled with their works, And commit whoredom in their habitual doings.
Оскврнише себе делима својим, и чинише прељубу поступањем својим.
40 And the anger of Jehovah Is kindled against His people, And He doth abominate His inheritance.
И плану гнев Господњи на народ Његов, и омрзну Му део Његов.
41 And giveth them into the hand of nations, And those hating them rule over them,
И предаде их у руке незнабожачке, и ненавидници њихови стадоше господарити над њима.
42 And their enemies oppress them, And they are humbled under their hand.
Досађиваше им непријатељи њихови, и они бише покорени под власт њихову.
43 Many times He doth deliver them, And they rebel in their counsel, And they are brought low in their iniquity.
Много их је пута избављао, али Га они срдише намерама својим, и бише поништени за безакоње своје.
44 And He looketh on their distress When He heareth their cry,
Али Он погледа на невољу њихову, чувши тужњаву њихову,
45 And remembereth for them His covenant, And is comforted, According to the abundance of His kindness.
И опомену се завета свог с њима, и покаја се по великој милости својој;
46 And He appointeth them for mercies Before all their captors.
И учини, те их стадоше жалити сви који их беху заробили.
47 Save us, O Jehovah our God, and gather us from the nations, To give thanks to Thy holy name, To glory in Thy praise.
Спаси нас, Господе Боже наш, и покупи нас из незнабожаца, да славимо свето име Твоје, да се хвалимо Твојом славом!
48 Blessed [is] Jehovah, God of Israel, From the age even unto the age. And all the people said, 'Amen, praise Jah!'
Благословен Господ Бог Израиљев од века и довека! И сав народ нека каже: Амин! Алилуја!
