Isaiah 2
1 The thing that Isaiah son of Amoz hath seen concerning Judah and Jerusalem:
Реч која дође у утвари Исаији сину Амосовом за Јуду и за Јерусалим.
2 And it hath come to pass, In the latter end of the days, Established is the mount of Jehovah's house, Above the top of the mounts, And it hath been lifted up above the heights, And flowed unto it have all the nations.
Биће у потоња времена гора дома Господњег утврђена уврх гора и узвишена изнад хумова, и стицаће се к њој сви народи.
3 And gone have many peoples and said, 'Come, and we go up unto the mount of Jehovah, Unto the house of the God of Jacob, And He doth teach us of His ways, And we walk in His paths, For from Zion goeth forth a law, And a word of Jehovah from Jerusalem.
И ићи ће многи народи говорећи: Ходите да идемо на гору Господњу, у дом Бога Јаковљевог, и учиће нас својим путевима, и ходићемо стазама Његовим. Јер ће из Сиона изаћи закон, и реч Господња из Јерусалима.
4 And He hath judged between the nations, And hath given a decision to many peoples, And they have beat their swords to ploughshares, And their spears to pruning-hooks, Nation doth not lift up sword unto nation, Nor do they learn any more — war.
И судиће међу народима, и караће многе народе, те ће расковати мачеве своје на раонике, и копља своја на српове, неће дизати мача народ на народ, нити ће се више учити боју.
5 O house of Jacob, come, And we walk in the light of Jehovah.'
Доме Јаковљев, ходи да идемо по светлости Господњој.
6 For Thou hast left Thy people, the house of Jacob. For they have been filled from the east, And [are] sorcerers like the Philistines, And with the children of strangers strike hands.
Али си оставио свој народ, дом Јаковљев, јер су пуни зала источних и гатају као Филистеји, и мили су им синови туђински.
7 And its land is full of silver and gold, And there is no end to its treasures, And its land is full of horses, And there is no end to its chariots,
И земља је њихова пуна сребра и злата, и благу њиховом нема краја; земља је њихова пуна коња, и колима њиховим нема краја.
8 And its land is full of idols, To the work of its hands it boweth itself, To that which its fingers have made,
Пуна је земља њихова идола; делу руку својих клањају се, што начинише прсти њихови.
9 And the low boweth down, and the high is humbled, And Thou acceptest them not.
И клањају се прости људи, и савијају се главни људи; немој им опростити.
10 Enter into a rock, and be hidden in dust, Because of the fear of Jehovah, And because of the honour of His excellency.
Уђи у стену, и сакриј се у прах од страха Господњег и од славе величанства Његовог.
11 The haughty eyes of man have been humbled, And bowed down hath been the loftiness of men, And set on high hath Jehovah alone been in that day.
Поносите очи човечје понизиће се, и висина људска угнуће се, а Господ ће сам бити узвишен у онај дан.
12 For a day [is] to Jehovah of Hosts, For every proud and high one, And for every lifted up and low one,
Јер ће доћи дан Господа над војскама на све охоле и поносите и на сваког који се подиже, те ће бити понижени,
13 And for all cedars of Lebanon, The high and the exalted ones, And for all oaks of Bashan,
И на све кедре ливанске велике и високе и на све храстове васанске,
14 And for all the high mountains, And for all the exalted heights,
И на све горе високе и на све хумове издигнуте,
15 And for every high tower, And for every fenced wall,
И на сваку кулу високу и на сваки зид тврди,
16 And for all ships of Tarshish, And for all desirable pictures.
И на све лађе тарсиске и на све ликове миле.
17 And bowed down hath been the haughtiness of man, And humbled the loftiness of men, And set on high hath Jehovah alone been in that day.
Тада ће се поноситост људска угнути и висина се људска понизити, и Господ ће сам бити узвишен у онај дан.
18 And the idols — they completely pass away.
И идола ће нестати сасвим.
19 And [men] have entered into caverns of rocks, And into caves of dust, Because of the fear of Jehovah, And because of the honour of His excellency, In His rising to terrify the earth.
И људи ће ићи у пећине камене и у рупе земаљске од страха Господњег и од славе величанства Његовог, кад устане да потре земљу.
20 In that day doth man cast his idols of silver, And his idols of gold, That they have made for him to worship, To moles, and to bats,
Тада ће бацити човек идоле своје сребрне и идоле своје златне, које начини себи да им се клања, кртицама и слепим мишевима,
21 To enter into cavities of the rocks, And into clefts of the high places, Because of the fear of Jehovah, And because of the honour of His excellency, In His rising to terrify the earth.
Улазећи у раселине камене и у пећине камене од страха Господњег и од славе величанства Његовог, кад устане да потре земљу.
22 Cease for you from man, Whose breath [is] in his nostrils, For — in what is he esteemed?
Прођите се човека, коме је дах у носу; јер шта вреди?
