Luke 13
1 Now there were some present at the same time who told him about the Galileans whose blood Pilate had mixed with their sacrifices.
У то време, пак, дођоше неки и казаше за Галилејце којих крв помеша Пилат са жртвама њиховим.
2 Yeshua answered them, “Do you think that these Galileans were worse sinners than all the other Galileans, because they suffered such things?
И одговарајући Исус рече им: Мислите ли да су ти Галилејци били најгрешнији од свих Галилејаца, јер тако пострадаше?
3 I tell you, no, but unless you repent, you will all perish in the same way.
Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.
4 Or those eighteen on whom the tower in Siloam fell and killed them—do you think that they were worse offenders than all the men who dwell in Jerusalem?
Или оних осамнаест што на њих паде кула силоамска и поби их, мислите ли да су они најкривљи били од свих Јерусалимљана?
5 I tell you, no, but, unless you repent, you will all perish in the same way.”
Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.
6 He spoke this parable. “A certain man had a fig tree planted in his vineyard, and he came seeking fruit on it and found none.
Каза им пак ову причу: Један човек имаше смокву усађену у свом винограду, и дође да тражи рода на њој, и не нађе.
7 He said to the vine dresser, ‘Behold, these three years I have come looking for fruit on this fig tree, and found none. Cut it down! Why does it waste the soil?’
Онда рече виноградару: Ево трећа година како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим; посеци је, дакле, зашто земљи да смета?
8 He answered, ‘Lord, leave it alone this year also, until I dig around it and fertilize it.
А он одговарајући рече му: Господару! Остави је и за ову годину док окопам око ње и обаспем гнојем;
9 If it bears fruit, fine; but if not, after that, you can cut it down.’”
Па да ако роди: Ако ли не, посећи ћеш је на годину.
10 He was teaching in one of the synagogues on the Sabbath day.
А кад учаше у једној зборници у суботу,
11 Behold, there was a woman who had a spirit of infirmity eighteen years. She was bent over and could in no way straighten herself up.
И гле, беше онде жена болесна од духа осамнаест година, и беше згрчена, и не могаше се исправити.
12 When Yeshua saw her, he called her and said to her, “Woman, you are freed from your infirmity.”
А кад је виде, дозва је Исус и рече јој: Жено! Опроштена си од болести своје.
13 He laid his hands on her, and immediately she stood up straight and glorified God.
И метну на њу руке, и одмах се исправи и хваљаше Бога.
14 The ruler of the synagogue, being indignant because Yeshua had healed on the Sabbath, said to the multitude, “There are six days in which men ought to work. Therefore come on those days and be healed, and not on the Sabbath day!”
А старешина од зборнице срђаше се што је Исус исцели у суботу, и одговарајући рече народу: Шест је дана у које треба радити, у оне дакле долазите те се лечите, а не у дан суботни.
15 Therefore the Lord answered him, “You hypocrites! Doesn’t each one of you free his ox or his donkey from the stall on the Sabbath and lead him away to water?
А Господ му одговори и рече: Лицемере! Сваки од вас у суботу не одрешује ли свог вола или магарца од јасала, и не води да напоји?
16 Ought not this woman, being a daughter of Abraham whom Satan had bound eighteen long years, be freed from this bondage on the Sabbath day?”
А ову кћер Авраамову коју свеза сотона, ево осамнаеста година, не требаше ли је одрешити из ове свезе у дан суботни?
17 As he said these things, all his adversaries were disappointed; and all the multitude rejoiced for all the glorious things that were done by him.
И кад Он ово говораше стиђаху се сви који Му се противљаху; и сав народ радоваше се за сва Његова славна дела.
18 He said, “What is God’s Kingdom like? To what shall I compare it?
А Он им рече: Какво је царство Божије? И како ћу казати да је?
19 It is like a grain of mustard seed which a man took and put in his own garden. It grew and became a large tree, and the birds of the sky live in its branches.”
Оно је као зрно горушичино, које узевши човек баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске уселише се у гране његове.
20 Again he said, “To what shall I compare God’s Kingdom?
Опет рече: Какво ћу казати да је царство Божије?
21 It is like yeast, which a woman took and hid in three measures of flour, until it was all leavened.”
Оно је као квасац који узевши жена метну у три копање брашна, док не ускисе све.
22 He went on his way through cities and villages, teaching, and traveling on to Jerusalem.
И пролажаше по градовима и селима учећи и путујући у Јерусалим.
23 One said to him, “Lord, are they few who are saved?” He said to them,
Рече Му пак неко: Господе! Је ли мало оних који ће бити спасени? А Он им рече:
24 “Strive to enter in by the narrow door, for many, I tell you, will seek to enter in and will not be able.
Навалите да уђете на тесна врата; јер вам кажем: Многи ће тражити да уђу и неће моћи:
25 When once the master of the house has risen up and has shut the door, and you begin to stand outside and to knock at the door, saying, ‘Lord, Lord, open to us!’ then he will answer and tell you, ‘I don’t know you or where you come from.’
Кад устане домаћин и затвори врата, и станете напољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе! Господе! Отвори нам; и одговарајући рећи ће вам: Не познајем вас откуда сте.
26 Then you will begin to say, ‘We ate and drank in your presence, and you taught in our streets.’
Тада ћете стати говорити: Ми једосмо пред Тобом и писмо, и по улицама нашим учио си.
27 He will say, ‘I tell you, I don’t know where you come from. Depart from me, all you workers of iniquity.’
А Он ће рећи: Кажем вам: не познајем вас откуда сте; одступите од мене сви који неправду чините.
28 There will be weeping and gnashing of teeth when you see Abraham, Isaac, Jacob, and all the prophets in God’s Kingdom, and yourselves being thrown outside.
Онде ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Авраама и Исака и Јакова и све пророке у царству Божијем, а себе напоље истеране.
29 They will come from the east, west, north, and south, and will sit down in God’s Kingdom.
И доћи ће од истока и запада и севера и југа и сешће за трпезу у царству Божијем.
30 Behold, there are some who are last who will be first, and there are some who are first who will be last.”
И гле, има последњих који ће бити први, и има првих који ће бити последњи.
31 On that same day, some Pharisees came, saying to him, “Get out of here and go away, for Herod wants to kill you.”
У тај дан приступише неки од фарисеја говорећи Му: Изиђи и иди одавде, јер Ирод хоће да те убије.
32 He said to them, “Go and tell that fox, ‘Behold, I cast out demons and perform cures today and tomorrow, and the third day I complete my mission.
И рече им: Идите те кажите оној лисици: Ево изгоним ђаволе и исцељујем данас и сутра, а трећи дан завршићу.
33 Nevertheless I must go on my way today and tomorrow and the next day, for it can’t be that a prophet would perish outside of Jerusalem.’
Али данас и сутра и прекосутра треба ми ићи; јер пророк не може погинути изван Јерусалима.
34 “Jerusalem, Jerusalem, you who kills the prophets and stones those who are sent to her! How often I wanted to gather your children together, like a hen gathers her own brood under her wings, and you refused!
Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! Колико пута хтех да скупим чеда твоја као кокош гнездо своје под крила, и не хтесте!
35 Behold, your house is left to you desolate. I tell you, you will not see me until you say, ‘Blessed is he who comes in the name of the Lord!’”
Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста; а ја вам кажем: Нећете мене видети док не дође да кажете: Благословен који иде у име Господње.
