2 Corinthians 10

1 Now I Paul, myself, entreat you by the humility and gentleness of Messiah, I who in your presence am lowly among you, but being absent am bold toward you.

А сам ја, Павле, молим вас кротости ради и тишине Христове, који сам пред вама понижен према вама, а кад нисам код вас, слободан сам према вама.

2 Yes, I beg you that I may not, when present, show courage with the confidence with which I intend to be bold against some, who consider us to be walking according to the flesh.

Молим пак да ми не буде потребно кад будем код вас, онако слободан бити као што мислим да смем против неких који мисле за нас да по телу живимо;

3 For though we walk in the flesh, we don’t wage war according to the flesh;

Јер ако и живимо по телу, не боримо се по телу.

4 for the weapons of our warfare are not of the flesh, but mighty before God to the throwing down of strongholds,

Јер оружје нашег војевања није телесно, него силно од Бога на раскопавање градова, да кваримо помисли

5 throwing down imaginations and every high thing that is exalted against the knowledge of God and bringing every thought into captivity to the obedience of Messiah,

И сваку висину која се подиже на познање Божије, и робимо сваки разум за покорност Христу,

6 and being in readiness to avenge all disobedience when your obedience is made full.

И у приправности имамо освету за сваку непокорност, кад се изврши ваша покорност.

7 Do you look at things only as they appear in front of your face? If anyone trusts in himself that he is Messiah’s, let him consider this again with himself, that even as he is Messiah’s, so we also are Messiah’s.

Гледате ли на оно што вам је пред очима? Ако се ко узда да је Христов нека мисли опет у себи да како је он Христов тако смо и ми Христови.

8 For even if I boast somewhat abundantly concerning our authority, which the Lord gave for building you up and not for casting you down, I will not be ashamed,

Јер ако се шта и више похвалим влашћу нашом коју нам даде Господ на поправљање, а не на кварење ваше, нећу се постидети.

9 that I may not seem as if I desire to terrify you by my letters.

Али да се не покажем као да вас плашим посланицама;

10 For, “His letters”, they say, “are weighty and strong, but his bodily presence is weak, and his speech is despised.”

Јер су посланице, вели, тешке и јаке, а кад је телом пред нама, слаб је, и реч његова не ваља ништа.

11 Let such a person consider this, that what we are in word by letters when we are absent, such are we also in deed when we are present.

Ово нека помисли такав да какви смо у речи по посланицама кад нисмо код вас, такви смо и у делу кад смо ту.

12 For we are not bold to number or compare ourselves with some of those who commend themselves. But they themselves, measuring themselves by themselves, and comparing themselves with themselves, are without understanding.

Јер не смемо себе мешати или се поредити с другима који хвале сами себе; али кад сами по себи себе мере и пореде сами себе са собом, не разумевају.

13 But we will not boast beyond proper limits, but within the boundaries with which God appointed to us, which reach even to you.

А ми се нећемо хвалити преко мере, него по мери правила ког нам Бог меру раздели да допремо и до вас.

14 For we don’t stretch ourselves too much, as though we didn’t reach to you. For we came even as far as to you with the Good News of Messiah,

Јер се ми далеко не простиремо, као да не досежемо до вас; јер допресмо и до вас с јеванђељем Христовим,

15 not boasting beyond proper limits in other men’s labors, but having hope that as your faith grows, we will be abundantly enlarged by you in our sphere of influence,

Не хвалећи се преко мере у туђим пословима, имајући пак наду кад узрасте вера ваша да ћемо се у вама величати по правилу свом изобилно,

16 so as to proclaim the Good News even to the parts beyond you, not to boast in what someone else has already done.

Да у далеким странама од вас проповедимо јеванђеље, и да се не похвалимо оним што је по туђем правилу урађено.

17 But “he who boasts, let him boast in the Lord.”

А који се хвали, Господом нека се хвали.

18 For it isn’t he who commends himself who is approved, but whom the Lord commends.

Јер онај није ваљан који се сам хвали, него ког Господ хвали.