Romans 9
1 I tell the truth in Christ. I am not lying, my conscience testifying with me in the Holy Spirit
Истину говорим тако ми Христа, не лажем, то ми сведочи савест моја Духом Светим:
2 that I have great sorrow and unceasing pain in my heart.
Да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка;
3 For I could wish that I myself were accursed from Christ for my brothers’ sake, my relatives according to the flesh
Јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју која су ми род по телу,
4 who are Israelites; whose is the adoption, the glory, the covenants, the giving of the law, the service, and the promises;
Која су Израиљци, којих је посинаштво и слава, и завет и закон, и богомољство, и обећања;
5 of whom are the fathers, and from whom is Christ as concerning the flesh, who is over all, God, blessed forever. Amen. (aiōn g165)
Којих су и оци, и од којих је Христос по телу, који је над свима, Бог благословен ва век. Амин. (aiōn g165)
6 But it is not as though the word of God has come to nothing. For they are not all Israel that are of Israel.
А није могуће да реч Божија прође: јер нису сви Израиљци који су од Израиља;
7 Neither, because they are Abraham’s offspring, are they all children. But, “your offspring will be accounted as from Isaac.”
Нити су сви деца који су семе Авраамово, него у Исаку, рече, назваће ти се семе.
8 That is, it is not the children of the flesh who are children of God, but the children of the promise are counted as heirs.
То јест, нису оно деца Божија што су по телу деца, него деца обећања примају се за семе.
9 For this is a word of promise: “At the appointed time I will come, and Sarah will have a son.”
Јер је ово реч обећања: У ово време доћи ћу и у Саре ће бити син.
10 Not only so, but Rebekah also conceived by one, by our father Isaac.
Не само, пак, она него и Ревека, кад затрудне од самог Исака, оца нашег.
11 For being not yet born, neither having done anything good or bad, that the purpose of God according to election might stand, not of works, but of him who calls,
Јер још док се деца не беху родила, ни учинила добра ни зла, да остане Божија наредба по избору,
12 it was said to her, “The elder will serve the younger.”
Не за дела, него Оног ради који позива рече јој се: Већи ће служити мањем,
13 Even as it is written, “Jacob I loved, but Esau I hated.”
Као што стоји написано: Јаков ми омиле, а на Исава омрзох.
14 What shall we say then? Is there unrighteousness with God? May it never be!
Шта ћемо, дакле, на то рећи? Еда ли је неправда у Бога? Боже сачувај!
15 For he said to Moses, “I will have mercy on whom I have mercy, and I will have compassion on whom I have compassion.”
Јер Мојсију говори: Кога ћу помиловати, помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се.
16 So then it is not of him who wills, nor of him who runs, but of God who has mercy.
Тако, дакле, нити стоји до оног који хоће, ни до оног који трчи, него до Бога који помилује.
17 For the Scripture says to Pharaoh, “For this very purpose I caused you to be raised up, that I might show in you my power, and that my name might be proclaimed in all the earth.”
Јер писмо говори Фараону: Зато те исто подигох да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи.
18 So then, he has mercy on whom he desires, and he hardens whom he desires.
Тако, дакле, кога хоће милује, а кога хоће отврдоглави.
19 You will say then to me, “Why does he still find fault? For who withstands his will?”
Рећи ћеш ми: Зашто нас још криви? Јер ко се може супротити вољи Његовој?
20 But indeed, O man, who are you to reply against God? Will the thing formed ask him who formed it, “Why did you make me like this?”
А ко си ти, о човече! Да противно одговараш Богу? Еда ли рукотворина говори мастору свом: Зашто си ме тако начинио?
21 Or hasn’t the potter a right over the clay, from the same lump to make one part a vessel for honor, and another for dishonor?
Или зар лончар нема власти над калом да од једне гуке начини један суд за част а други за срамоту?
22 What if God, willing to show his wrath and to make his power known, endured with much patience vessels of wrath prepared for destruction,
А кад хтеде Бог да покаже гнев свој и да објави силу своју, поднесе с великим трпљењем судове гнева који су приправљени за погибао.
23 and that he might make known the riches of his glory on vessels of mercy, which he prepared beforehand for glory—
И да покаже богатство славе своје на судима милости које приправи за славу;
24 us, whom he also called, not from the Jews only, but also from the Gentiles?
Које нас и дозва не само од Јевреја него и од незнабожаца,
25 As he says also in Hosea, “I will call them ‘my people,’ which were not my people; and her ‘beloved,’ who was not beloved.”
Као што и у Јосији говори: Назваћу народ својим који није мој народ, и нељубазницу љубазницом.
26 “It will be that in the place where it was said to them, ‘You are not my people,’ there they will be called ‘children of the living God.’”
И биће на месту, где им се рече: Ви нисте мој народ; тамо ће се назвати синови Бога Живога.
27 Isaiah cries concerning Israel, “If the number of the children of Israel are as the sand of the sea, it is the remnant who will be saved;
А Исаија виче за Израиља: Ако буде број синова Израиљевих као песак морски, остатак ће се спасти.
28 for he will finish the work and cut it short in righteousness, because the Lord will make a short work upon the earth.”
Јер ће Он извршити реч своју, и наскоро ће извршити по правди, да, испуниће Господ наскоро реч своју на земљи.
29 As Isaiah has said before, “Unless the Lord of Armies had left us a seed, we would have become like Sodom, and would have been made like Gomorrah.”
И као што прорече Исаија: Да нам није Господ Саваот оставио семена, онда бисмо били као Содом и Гомор.
30 What shall we say then? That the Gentiles, who didn’t follow after righteousness, attained to righteousness, even the righteousness which is of faith;
Шта ћемо, дакле, рећи? Да незнабошци који не тражише правде докучише правду, али правду од вере.
31 but Israel, following after a law of righteousness, didn’t arrive at the law of righteousness.
А Израиљ тражећи закон правде не докучи закон правде.
32 Why? Because they didn’t seek it by faith, but as it were by works of the law. They stumbled over the stumbling stone,
Зашто? Јер не тражи из вере него из дела закона; јер се спотакоше на камен спотицања,
33 even as it is written, “Behold, I lay in Zion a stumbling stone and a rock of offense; and no one who believes in him will be disappointed.”
Као што стоји написано: Ево мећем у Сиону камен спотицања и стену саблазни; и који га год верује неће се постидети.
