Philippians 2
1 If therefore there is any exhortation in Christ, if any consolation of love, if any fellowship of the Spirit, if any tender mercies and compassion,
Ако има дакле које поучење у Христу, или ако има која утеха љубави, ако има која заједница духа, ако има које срце жалостиво и милост,
2 make my joy full by being like-minded, having the same love, being of one accord, of one mind;
Испуните моју радост, да једно мислите, једну љубав имате, једнодушни и једномислени:
3 doing nothing through rivalry or through conceit, but in humility, each counting others better than himself;
Ништа не чините успркос или за празну славу; него понизношћу чините један другог већег од себе.
4 each of you not just looking to his own things, but each of you also to the things of others.
Не гледајте сваки за своје, него и за других.
5 Have this in your mind, which was also in Christ Jesus,
Јер ово да се мисли међу вама шта је и у Христу Исусу,
6 who, existing in the form of God, didn’t consider equality with God a thing to be grasped,
Који, ако је и био у обличју Божијем, није се отимао да се упореди с Богом;
7 but emptied himself, taking the form of a servant, being made in the likeness of men.
Него је понизио сам себе узевши обличје слуге, поставши као и други људи и на очи нађе се као човек.
8 And being found in human form, he humbled himself, becoming obedient to the point of death, yes, the death of the cross.
Понизио сам себе поставши послушан до саме смрти, а смрти крстове.
9 Therefore God also highly exalted him, and gave to him the name which is above every name,
Зато и Бог Њега повиси, и дарова Му име које је веће од сваког имена.
10 that at the name of Jesus every knee should bow, of those in heaven, those on earth, and those under the earth,
Да се у име Исусово поклони свако колено оних који су на небу и на земљи и под земљом;
11 and that every tongue should confess that Jesus Christ is Lord, to the glory of God the Father.
И сваки језик да призна да је Господ Исус Христос на славу Бога Оца.
12 So then, my beloved, even as you have always obeyed, not only in my presence, but now much more in my absence, work out your own salvation with fear and trembling.
Тако, љубазни моји, као што ме свагда слушасте, не само кад сам код вас, него и сад много већма кад нисам код вас, градите спасење своје са страхом и дрхтањем.
13 For it is God who works in you both to will and to work for his good pleasure.
Јер је Бог што чини у вама да хоћете и учините као што Му је угодно.
14 Do all things without complaining and arguing,
Све чините без вике и премишљања.
15 that you may become blameless and harmless, children of God without defect in the middle of a crooked and perverse generation, among whom you are seen as lights in the world,
Да будете прави и цели, деца Божја без мане усред рода неваљалог и поквареног, у коме светлите као видела на свету,
16 holding up the word of life, that I may have something to boast in the day of Christ that I didn’t run in vain nor labor in vain.
Придржавајући реч живота, на моју хвалу за дан Христов, да ми не буде узалуд трчање и труд.
17 Yes, and if I am poured out on the sacrifice and service of your faith, I am glad and rejoice with you all.
Но ако и жртвован будем на жртву и службу вере ваше, радујем се, и радујем се с вама свима.
18 In the same way, you also should be glad and rejoice with me.
Тако и ви радујте се и будите са мном радосни.
19 But I hope in the Lord Jesus to send Timothy to you soon, that I also may be cheered up when I know how you are doing.
А надам се у Господа Исуса да ћу скоро послати к вама Тимотија, да се и ја развеселим разабравши како сте ви.
20 For I have no one else like-minded, who will truly care about you.
Јер ниједног немам једнаке мисли са собом који се управо брине за вас.
21 For they all seek their own, not the things of Jesus Christ.
Јер сви траже шта је њихово, а не шта је Христа Исуса.
22 But you know that he has proved himself. As a child serves a father, so he served with me in furtherance of the Good News.
А његово поштење познајете, јер као дете оцу са мном је послужио у јеванђељу.
23 Therefore I hope to send him at once, as soon as I see how it will go with me.
Њега, дакле, надам се да ћу послати одмах како разберем шта је за мене.
24 But I trust in the Lord that I myself also will come shortly.
А надам се у Господу да ћу и сам скоро доћи к вама.
25 But I thought it necessary to send to you Epaphroditus, my brother, fellow worker, fellow soldier, and your apostle and servant of my need,
Али нађох за потребно да пошаљем к вама брата Епафродита, свог помагача и другара у војевању, а вашег посланика и слугу моје потребе;
26 since he longed for you all, and was very troubled because you had heard that he was sick.
Јер жељаше од срца вас све да види, и жаљаше што сте чули да је боловао.
27 For indeed he was sick nearly to death, but God had mercy on him, and not on him only, but on me also, that I might not have sorrow on sorrow.
Јер беше болестан до смрти; но Бог помилова га, не само њега него и мене, да ми не дође жалост на жалост.
28 I have sent him therefore the more diligently, that when you see him again, you may rejoice, and that I may be the less sorrowful.
Зато га послах скорије, да се обрадујете кад га опет видите, и мени да олакша мало.
29 Receive him therefore in the Lord with all joy, and hold such people in honor,
Примите га, дакле, у Господу са сваком радости, и такве поштујте;
30 because for the work of Christ he came near to death, risking his life to supply that which was lacking in your service toward me.
Јер за дело Христово дође до саме смрти, не маривши за свој живот да накнади у служби мојој што вас немам.
