Matthew 21
1 When they came near to Jerusalem and came to Bethsphage, to the Mount of Olives, then Jesus sent two disciples,
И кад се приближише к Јерусалиму и дођоше у Витфагу к Маслинској гори, онда Исус посла два ученика
2 saying to them, “Go into the village that is opposite you, and immediately you will find a donkey tied, and a colt with her. Untie them and bring them to me.
Говорећи им: Идите у село што је према вама, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом: одрешите је и доведите ми.
3 If anyone says anything to you, you shall say, ‘The Lord needs them,’ and immediately he will send them.”
И ако вам ко рече шта, кажите да они требају Господу: и одмах ће их послати.
4 All this was done that it might be fulfilled which was spoken through the prophet, saying,
А ово је све било да се збуде шта је казао пророк говорећи:
5 “Tell the daughter of Zion, behold, your King comes to you, humble, and riding on a donkey, on a colt, the foal of a donkey.”
Кажите кћери Сионовој: Ево цар твој иде теби кротак, и јаше на магарцу, и магарету сину магаричином.
6 The disciples went and did just as Jesus commanded them,
И ученици отидоше, и учинивши како им заповеди Исус.
7 and brought the donkey and the colt and laid their clothes on them; and he sat on them.
Доведоше магарицу и магаре, и метнуше на њих хаљине своје, и посадише Га на њих.
8 A very great multitude spread their clothes on the road. Others cut branches from the trees and spread them on the road.
А људи многи простреше хаљине своје по путу; а други резаху грање од дрвета и простираху по путу.
9 The multitudes who went in front of him, and those who followed, kept shouting, “Hosanna to the son of David! Blessed is he who comes in the name of the Lord! Hosanna in the highest!”
А народ који иђаше пред Њим и за Њим, викаше говорећи: Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње! Осана на висини!
10 When he had come into Jerusalem, all the city was stirred up, saying, “Who is this?”
И кад Он уђе у Јерусалим, узбуни се сав град говорећи: Ко је то?
11 The multitudes said, “This is the prophet, Jesus, from Nazareth of Galilee.”
А народ говораше: Ово је Исус пророк из Назарета галилејског.
12 Jesus entered into the temple of God and drove out all of those who sold and bought in the temple, and overthrew the money changers’ tables and the seats of those who sold the doves.
И уђе Исус у цркву Божју, и изгна све који продаваху и куповаху по цркви, и испремета трпезе оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове.
13 He said to them, “It is written, ‘My house shall be called a house of prayer,’ but you have made it a den of robbers!”
И рече им: У Писму стоји: Дом мој дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину хајдучку.
14 The lame and the blind came to him in the temple, and he healed them.
И приступише к Њему хроми и слепи у цркви, и исцели их.
15 But when the chief priests and the scribes saw the wonderful things that he did, and the children who were crying in the temple and saying, “Hosanna to the son of David!” they were indignant,
А кад видеше главари свештенички и књижевници чудеса што учини, и децу где вичу у цркви и говоре: Осана сину Давидовом, расрдише се.
16 and said to him, “Do you hear what these are saying?” Jesus said to them, “Yes. Did you never read, ‘Out of the mouth of children and nursing babies, you have perfected praise’?”
И рекоше Му: Чујеш ли шта ови говоре? А Исус рече им: Да! Зар нисте никад читали: Из уста мале деце и која сисају начинио си себи хвалу?
17 He left them and went out of the city to Bethany, and camped there.
И оставивши их изађе напоље из града у Витанију, и заноћи онде.
18 Now in the morning, as he returned to the city, he was hungry.
А ујутру, враћајући се у град, огладне.
19 Seeing a fig tree by the road, he came to it and found nothing on it but leaves. He said to it, “Let there be no fruit from you forever!” Immediately the fig tree withered away. (aiōn g165)
И угледавши смокву једну крај пута дође к њој, и не нађе ништа на њој до лишће само, и рече јој: Да никад на теби не буде рода до века. И одмах усахну смоква. (aiōn g165)
20 When the disciples saw it, they marveled, saying, “How did the fig tree immediately wither away?”
И видевши то ученици дивише се говорећи: Како одмах усахну смоква!
21 Jesus answered them, “Most certainly I tell you, if you have faith and don’t doubt, you will not only do what was done to the fig tree, but even if you told this mountain, ‘Be taken up and cast into the sea,’ it would be done.
А Исус одговарајући рече им: Заиста вам кажем: ако имате веру и не посумњате, не само смоквено учинићете, него и гори овој ако кажете: Дигни се и баци се у море, биће.
22 All things, whatever you ask in prayer, believing, you will receive.”
И све што узиштете у молитви верујући, добићете.
23 When he had come into the temple, the chief priests and the elders of the people came to him as he was teaching, and said, “By what authority do you do these things? Who gave you this authority?”
И кад дође у цркву и стаде учити, приступише к Њему главари свештенички и старешине народне говорећи: Каквом власти то чиниш? И ко ти даде власт ту?
24 Jesus answered them, “I also will ask you one question, which if you tell me, I likewise will tell you by what authority I do these things.
А Исус одговарајући рече им: Ја ћу вас упитати једну реч, коју ако ми кажете, и ја ћу вама казати каквом власти ово чиним.
25 The baptism of John, where was it from? From heaven or from men?” They reasoned with themselves, saying, “If we say, ‘From heaven,’ he will ask us, ‘Why then did you not believe him?’
Крштење Јованово откуда би? Или с неба, или од људи? А они помишљаваху у себи говорећи: Ако кажемо: С неба, рећи ће нам: Зашто му дакле не веровасте?
26 But if we say, ‘From men,’ we fear the multitude, for all hold John as a prophet.”
Ако ли кажемо: Од људи, бојимо се народа; јер сви Јована држаху за пророка.
27 They answered Jesus, and said, “We don’t know.” He also said to them, “Neither will I tell you by what authority I do these things.
И одговарајући Исусу рекоше: Не знамо. Рече и Он њима: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
28 But what do you think? A man had two sons, and he came to the first, and said, ‘Son, go work today in my vineyard.’
Шта вам се чини? Човек неки имаше два сина; и дошавши к првом рече: Сине! Иди данас ради у винограду мом.
29 He answered, ‘I will not,’ but afterward he changed his mind, and went.
А он одговарајући рече: Нећу; а после се раскаја и отиде.
30 He came to the second, and said the same thing. He answered, ‘I’m going, sir,’ but he didn’t go.
И приступивши к другом рече тако. А он одговарајући рече: Хоћу, господару; и не отиде.
31 Which of the two did the will of his father?” They said to him, “The first.” Jesus said to them, “Most certainly I tell you that the tax collectors and the prostitutes are entering into God’s Kingdom before you.
Који је од ове двојице испунио вољу очеву? Рекоше Му: Први. Рече им Исус: Заиста вам кажем да ће цариници и курве пре вас ући у царство Божје.
32 For John came to you in the way of righteousness, and you didn’t believe him; but the tax collectors and the prostitutes believed him. When you saw it, you didn’t even repent afterward, that you might believe him.
Јер дође к вама Јован путем праведним, и не веровасте му; а цариници и курве вероваше му; и ви пошто видесте то, не раскајасте се да му верујете.
33 “Hear another parable. There was a man who was a master of a household who planted a vineyard, set a hedge about it, dug a wine press in it, built a tower, leased it out to farmers, and went into another country.
Другу причу чујте: Беше човек домаћин који посади виноград, и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима и отиде.
34 When the season for the fruit came near, he sent his servants to the farmers to receive his fruit.
А кад се приближи време родовима, посла слуге своје к виноградарима да приме родове његове.
35 The farmers took his servants, beat one, killed another, and stoned another.
И виноградари похватавши слуге његове једног избише, а једног убише, а једног засуше камењем.
36 Again, he sent other servants more than the first; and they treated them the same way.
Опет посла друге слуге, више него пре, и учинише им тако исто.
37 But afterward he sent to them his son, saying, ‘They will respect my son.’
А по том посла к њима сина свог говорећи: Постидеће се сина мог.
38 But the farmers, when they saw the son, said among themselves, ‘This is the heir. Come, let’s kill him and seize his inheritance.’
А виноградари видевши сина рекоше међу собом: Ово је наследник; ходите да га убијемо, и да нама остане достојање његово.
39 So they took him and threw him out of the vineyard, then killed him.
И ухватише га, па изведоше га напоље из винограда, и убише.
40 When therefore the lord of the vineyard comes, what will he do to those farmers?”
Кад дође дакле господар од винограда шта ће учинити виноградарима оним?
41 They told him, “He will miserably destroy those miserable men, and will lease out the vineyard to other farmers who will give him the fruit in its season.”
Рекоше Му: Злочинце ће злом смрти поморити; а виноград даће другим виноградарима, који ће му давати родове у своје време.
42 Jesus said to them, “Did you never read in the Scriptures, ‘The stone which the builders rejected was made the head of the corner. This was from the Lord. It is marvelous in our eyes’?
А рече им Исус: Зар нисте никада читали у Писму: Камен који одбацише зидари, он је постао глава од угла; то би од Господа и дивно је у вашим очима.
43 “Therefore I tell you, God’s Kingdom will be taken away from you and will be given to a nation producing its fruit.
Зато вам кажем да ће се од вас узети царство Божје, и даће се народу који његове родове доноси.
44 He who falls on this stone will be broken to pieces, but on whomever it will fall, it will scatter him as dust.”
И ко падне на овај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
45 When the chief priests and the Pharisees heard his parables, they perceived that he spoke about them.
И чувши главари свештенички и фарисеји приче Његове разумеше да за њих говори.
46 When they sought to seize him, they feared the multitudes, because they considered him to be a prophet.
И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа, јер Га држаху за пророка.
