Mark 12
1 He began to speak to them in parables. “A man planted a vineyard, put a hedge around it, dug a pit for the wine press, built a tower, rented it out to a farmer, and went into another country.
И поче им говорити у причама: Посади човек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима, па оде.
2 When it was time, he sent a servant to the farmer to get from the farmer his share of the fruit of the vineyard.
И кад дође време, посла к виноградарима слугу да прими од виноградара од рода виноградског.
3 They took him, beat him, and sent him away empty.
А они ухвативши слугу избише га, и послаше празна.
4 Again, he sent another servant to them; and they threw stones at him, wounded him in the head, and sent him away shamefully treated.
И опет посла к њима другог слугу; и оног бише камењем и разбише му главу, и послаше га срамотног.
5 Again he sent another, and they killed him, and many others, beating some, and killing some.
И опет посла другог; и оног убише; и многе друге, једне избише, а друге побише.
6 Therefore still having one, his beloved son, he sent him last to them, saying, ‘They will respect my son.’
Још дакле имаше јединог свог милог сина, посла и њега најпосле к њима говорећи: Постидеће се сина мог.
7 But those farmers said among themselves, ‘This is the heir. Come, let’s kill him, and the inheritance will be ours.’
А виноградари рекоше у себи: Ово је наследник, ходите да га убијемо, и нама ће остати очевина његова.
8 They took him, killed him, and cast him out of the vineyard.
И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда.
9 What therefore will the lord of the vineyard do? He will come and destroy the farmers, and will give the vineyard to others.
Шта ће дакле учинити господар од винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима.
10 Haven’t you even read this Scripture: ‘The stone which the builders rejected was made the head of the corner.
Зар нисте читали у писму ово: Камен који одбацише зидари, онај поста глава од угла;
11 This was from the Lord. It is marvelous in our eyes’?”
То би од Господа и дивно је у нашим очима?
12 They tried to seize him, but they feared the multitude; for they perceived that he spoke the parable against them. They left him and went away.
И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа; јер разумеше да за њих говори причу; и оставивши Га одоше.
13 They sent some of the Pharisees and the Herodians to him, that they might trap him with words.
И послаше к Њему неке од фарисеја и Иродоваца да би Га ухватили у речи.
14 When they had come, they asked him, “Teacher, we know that you are honest, and don’t defer to anyone; for you aren’t partial to anyone, but truly teach the way of God. Is it lawful to pay taxes to Caesar, or not?
А они дошавши рекоше Му: Учитељу! Знамо да си истинит, и да не мариш ни за кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божјем учиш; треба ли ћесару давати харач или не? Хоћемо ли дати, или да не дамо?
15 Shall we give, or shall we not give?” But he, knowing their hypocrisy, said to them, “Why do you test me? Bring me a denarius, that I may see it.”
А Он, знајући њихово лицемерје, рече им: Што ме кушате? Донесите ми новац да видим
16 They brought it. He said to them, “Whose is this image and inscription?” They said to him, “Caesar’s.”
А они донесоше. И рече им: Чији је ово образ и натпис? А они Му рекоше: Ћесарев.
17 Jesus answered them, “Render to Caesar the things that are Caesar’s, and to God the things that are God’s.” They marveled greatly at him.
И одговарајући Исус рече им: Подајте ћесарево ћесару, а Божје Богу. И чудише Му се.
18 Some Sadducees, who say that there is no resurrection, came to him. They asked him, saying,
И дођоше к Њему садукеји који кажу да нема васкрсења, и запиташе Га говорећи:
19 “Teacher, Moses wrote to us, ‘If a man’s brother dies and leaves a wife behind him, and leaves no children, that his brother should take his wife and raise up offspring for his brother.’
Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме брат умре и остави жену а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне семе брату свом.
20 There were seven brothers. The first took a wife, and dying left no offspring.
Седам браће беше: и први узе жену, и умре без порода.
21 The second took her, and died, leaving no children behind him. The third likewise;
И други узе је, и умре, и ни он не остави порода; тако и трећи.
22 and the seven took her and left no children. Last of all the woman also died.
И узеше је седморица, и не оставише порода. А после свих умре и жена.
23 In the resurrection, when they rise, whose wife will she be of them? For the seven had her as a wife.”
О васкрсењу дакле кад устану кога ће од њих бити жена? Јер је за седморицом била.
24 Jesus answered them, “Isn’t this because you are mistaken, not knowing the Scriptures nor the power of God?
И одговарајући Исус рече им: Зато ли се ви варате што не знате писма ни силе Божје?
25 For when they will rise from the dead, they neither marry nor are given in marriage, but are like angels in heaven.
Јер кад из мртвих устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима.
26 But about the dead, that they are raised, haven’t you read in the book of Moses about the Bush, how God spoke to him, saying, ‘I am the God of Abraham, the God of Isaac, and the God of Jacob’?
А за мртве да устају нисте ли читали у књигама Мојсијевим како му рече Бог код купине говорећи: Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев?
27 He is not the God of the dead, but of the living. You are therefore badly mistaken.”
Није Бог Бог мртвих, него Бог живих. Ви се дакле врло варате.
28 One of the scribes came and heard them questioning together, and knowing that he had answered them well, asked him, “Which commandment is the greatest of all?”
И приступи један од књижевника који их слушаше како се препиру, и виде да им добро одговара, и запита Га: Која је прва заповест од свих?
29 Jesus answered, “The greatest is: ‘Hear, Israel, the Lord our God, the Lord is one.
А Исус одговори му: Прва је заповест од свих: Чуј Израиљу, Господ је Бог наш Господ једини;
30 You shall love the Lord your God with all your heart, with all your soul, with all your mind, and with all your strength.’ This is the first commandment.
И љуби Господа Бога свог свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом. Ово је прва заповест.
31 The second is like this: ‘You shall love your neighbor as yourself.’ There is no other commandment greater than these.”
И друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе. Друге заповести веће од ових нема.
32 The scribe said to him, “Truly, teacher, you have said well that he is one, and there is none other but he;
И рече Му књижевник: Добро, учитељу! Право си казао да је један Бог, и нема другог осим Њега;
33 and to love him with all the heart, with all the understanding, all the soul, and with all the strength, and to love his neighbor as himself, is more important than all whole burnt offerings and sacrifices.”
И љубити Га свим срцем и свим разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњег као самог себе, веће је од свих жртава и прилога.
34 When Jesus saw that he answered wisely, he said to him, “You are not far from God’s Kingdom.” No one dared ask him any question after that.
А Исус видевши како паметно одговори рече му: Ниси далеко од царства Божјег. И нико више не смеше да Га запита.
35 Jesus responded, as he taught in the temple, “How is it that the scribes say that the Christ is the son of David?
И одговори Исус и рече учећи у цркви: Како говоре књижевници да је Христос син Давидов?
36 For David himself said in the Holy Spirit, ‘The Lord said to my Lord, “Sit at my right hand, until I make your enemies the footstool of your feet.”’
Јер сам Давид каза Духом Светим: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.
37 Therefore David himself calls him Lord, so how can he be his son?” The common people heard him gladly.
Сам дакле Давид назива Га Господом, и откуда му је син? И многи народ слушаше Га с радошћу.
38 In his teaching he said to them, “Beware of the scribes, who like to walk in long robes, and to get greetings in the marketplaces,
И говораше им у науци својој: Чувајте се књижевника који иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама,
39 and to get the best seats in the synagogues and the best places at feasts,
И првих места по зборницама, и зачеља на гозбама.
40 those who devour widows’ houses, and for a pretense make long prayers. These will receive greater condemnation.”
Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго, биће још више осуђени.
41 Jesus sat down opposite the treasury and saw how the multitude cast money into the treasury. Many who were rich cast in much.
И седавши Исус према Божјој хазни гледаше како народ меће новце у Божју хазну. И многи богати метаху много.
42 A poor widow came and she cast in two small brass coins, which equal a quadrans coin.
И дошавши једна сиромашна удовица метну две лепте, које чине један кодрант.
43 He called his disciples to himself and said to them, “Most certainly I tell you, this poor widow gave more than all those who are giving into the treasury,
И дозвавши ученике своје рече им: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свих који мећу у Божју хазну.
44 for they all gave out of their abundance, but she, out of her poverty, gave all that she had to live on.”
Јер сви метнуше од сувишка свог; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву храну своју.
